Kako da negujete kožu kao Parižanka
Kako da negujete kožu kao Parižanka
1. juna 2019.
13 saveta koje morate znati pre nego što krenete na put
13 saveta koje morate znati pre nego što krenete na put
7. juna 2019.

Kiseline: najpopularniji anti-age sastojci

Kiseline: najpopularniji anti-age sastojci
Svakih 28 dana mi dobijamo potpuno novu kožu.

Zar to nije fascinatno?!

Možda zvuči preterano, ali zaista jeste tako – nove ćelije kože nastaju u dubljim slojevima (u dermisu). Odatle im je potrebno 28 dana da stignu do površinskih slojeva, gde se suše, odumiru i otpadaju. Ovo je prirodan, fiziološki proces i teoretski bi značilo da naša koža samu sebe obnavlja a mi svakih mesec dana dobijemo blistav novi ten. Međutim, kako to obično biva, stvarnost je malo drugačija.

Razni faktori utiču na to da se ovaj proces uspori, a mrtve ćelije duže zadrže na površini. Neki od njih su ako se izlažemo suncu bez UV zaštite, zagađivači sredine, starenje, izuzetno suva koža, nega koja ne odgovara našem tipu

Kada se to desi, ten poprima sivkast i umoran izgled, bore su izraženije, mogu se razviti infekcije, itd. Sve u svemu, koža pati, a njen izgled to odražava.

Tu na scenu stupaju hidroksi kiseline

Ova jedinjenja pomažu koži da se reši mrtvih ćelija sa svoje površine. Uz njihovu pomoć ten može izgledati svežije, zategnutije, bez akni i biti otporniji na spoljne uticaje.

Ipak, kiseline su moćni saveznici ali i opasni protivnici pa je vrlo važno pažljivo ih koristiti, u skladu sa uputstvom za upotrebu. Ovoga puta ćemo se pozabaviti osnovnim tipovima kiselina i njihovim glavnim odlikama.

Tri osnovne grupe kiselina:

  • alfa-hidroksi (AHA)
  • beta-hidroksi (BHA) i
  • polihidroksi (PHA) kiseline.

Zajedničko im je to što ublažavaju bore i fine linije, osvežavaju ten i otklanjaju sitne nepravilnosti.

Razlike se zasnivaju na rastvorljivosti. AHA su rastvorljive u vodi, pa deluju uglavnom na površini i prevashodno se koriste na koži oštećenoj suncem. Sa druge strane, BHA se rastvaraju u masnoćama pa prodiru u dublje slojeve kože. Zato se češće koriste za normalnu i masnu kožu sklonu aknama i proširenim porama, kao i kod osetljive kože ili osoba koje pate od rozacee.

AHA kiseline

U ovu grupu spadaju:

Glikolna kiselina

Zlatni standard među hirdoksi kiselinama, najčešće se koristi od svih hidroksi kiselina. Zahvaljujući maloj molekulskoj veličini prodire dublje u kožu, pa je zbog toga efikasnija (imajte u vidu da to znači i veći rizik od sporednih efekata, kao što smo objasnili niže u tekstu). Ujedno povećava sposobnost hidratacije kože, poboljšava tonus i otpornost na spoljne uticaje.

Oznaka na etiketi: glycolic acid.

Mlečna kiselina

Efekti slični glikolnoj, samo je u pitanju nešto veći molekul pa je dejstvo malko sporije. Pri višim koncentracijama koristi se za eksfolijaciju, a pri nižim za hidrataciju.

Glikolna i mlečna kiselina imaju najveći broj studija i podataka o efikasnosti.

Oznaka na etiketi: lactic acid.

Limunska

Uklanja mrtve ćelije kože ali tek pri višim koncentracijama kada se povećava i iritacioni potencijal, pa se retko koristi na taj način. Često ćete je pronaći u kozmetici kao antioksidant ili za održavanje pH vrednosti.

Oznaka na etiketi: citric acid.

Jabučna

Veći molekul od prethodnih, pa se retko koristi sama, već obično u kombinaciji sa glikolnom ili mlečnom za eksfolijaciju. Ima i dobar antioksidantni efekat.

Oznaka na etiketi: malic acid.

Vinska

Dvostruko veći molekul od glikolne i zbog toga se uglavnom koristi kao stabilizator pH vrednosti zajedno sa glikolnom ili mlečnom, a retko sama.

Oznaka na etiketi: tataric acid.

Bademova

Ne koristi se tako često kao ostale kiseline na ovom spisku pošto je relativno nova. Postoje podaci da promoviše stvaranje sebuma, što je dobra vest za one sa suvom kožom, ali ne i za problematičnu ili masnu.

Oznaka na etiketi: mandelic acid.

AHA kiseline, a pogotovo glikolna kao najmanja, mogu da dovedu do oštećenja kože ako se izlažemo suncu nakon njihovog korišćenja a da prethodno nismo naneli visok SPF. Mišljenja su podeljena. Naučni komitet za kozmetičke proizvode Evropske komisije i američka FDA su izdali upozorenja, dok ih Cosmetic ingredient review expert panel smatra bezbednim. Naš savet je da igrate na sigurno – koristite ih isključivo uveče, u periodu kada ne planirate dugo izlaganje suncu i obavezno koristite visok SPF.

BHA kiseline

U ovoj grupi najpopularnija je salicilna kiselina, koja se originalno dobijala iz kore vrbe. Derivat ove kiseline, acetilsalicilna, je svima dobro poznati aspirin. Kao što smo napomenuli, BHA su rastvorljive u masnoćama, pa salicilna može da prodre kroz pore i naročito je korisna kod masne kože i akni. Deluje  blago protivupalno, što je dodatni bonus kod tretmana bubuljica.

Oznaka na etiketi: salicylic acid.

PHA kiseline

Ova grupa je daleko manje popularna od prethodne dve i verovatno za nju niste ni čuli. U nju spadaju laktobionska kiselina i glukonolakton (iako on tehničiki ni nije kiselina po strukturi).

To su dva krupna molekula koji manje prodiru u kožu, što smanjuje i njihovu efikasnost ali i šansu za iritaciju. Zato su primenjivi za osetljivu kožu, atopična stanja, tokom oporavka od agresivnijih dermatoloških procedura, itd.

Oznaka na etiketi: lactobionic acid, gluconolactone.


Istaknuta fotografija: marijana1 sa Pixabay

Crystal Derma
Crystal Derma
Tim farmaceuta, specijalista tehnologije i kozmetologije, i dermatologa piše za vas. Odgovaramo na vaša pitanja i nedoumice, analiziramo trendove i delimo sa vama savete za blistav i zdrav ten.

6 Comments

  1. […] * Iako ćete često čuti termin “voćne kiseline”, u anti-age preparatima se nalaze i druge kiseline, tipa mlečne i salicilne, koje nisu voćne. Zato je tačniji termin “kiseline” u koje spadaju alfa-hidroksi, beta-hidroksi i polihidroksi kiseline – detaljnije o svima njima pisali smo već ovde. […]

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *