Da li vaša kozmetika zapušava pore?

Ako se borite sa aknama, onda sigurno znate da koža može da ‘bukne’ zbog pogrešnog izbora kozmetike. A ako ste uzrok tražili na starom dobrom Google-u, onda ste verovatno naišli na termine komedogena i nekomedogena kozmetika. Šta ove oznake znače, otkrivamo u nastavku teksta.

Za početak, šta znači (ne)komedogeno?

Termin u bukvalnom prevodu znači “stvara komedone”, a komedoni su začetnici akni, tj. zapušene pore.

Da se podsetimo kako akne nastaju – pora se zapuši, u njoj se nakupljaju sebum i bakterije, dolazi do zapaljenja, i rezultat je bubuljica. Što znači da, ako je neki sastojak komedogen, onda on zapravo zapušava pore i povećava rizik od stvaranja akni.

U kozmetičkoj industriji postoji skala komedogenosti po kojoj sastojci mogu imati vrednosti od 0 do 5. Što je broj manji, to je manja i komedogenost, i obrnuto.

Mada ovaj princip deluje poprilično jednostavno, stvarnost je nešto drugačija.

Šta nam govori skala komedogenosti

Problem nastaje u merenju komedogenosti. Da bismo odredili sposobnost nekog kozmetičkog sastojka da zapuši pore, moramo to učiniti eksperimentalno, a onda rezultate uporediti sa drugim sastojcima, i tako formiramo skalu. Međutim, postoji na desetine načina kako se komedogenost meri, i rezultati se manje ili više razlikuju. Takođe, u prošlosti se merenje vršilo testiranjem na zečevima; iako su ovi podaci još uvek dostupni i koriste se kao referentne vrednosti, danas se podaci dobijaju testiranjem na ljudskim dobrovoljcima, pa su dve skale samo donekle uporedive.

I ne samo to. Studije utvrđivanja komedogenosti se razlikuju i po tome šta smatraju zapušenim porama a šta ne. Neke ih otkrivaju mikroskopom, druge samo golim okom. Naravno, i tu će se rezultati razlikovati.

Kako onda da znamo da li neki sastojak zapušava pore?

Iako skala komedogenosti nije savršena, daleko od toga da bi je trebalo skroz odbaciti. Uz pomoć nje znamo da su neki sastojci vrlo komedogeni (na primer, izopropil-miristat, lanolin, etilheksil-palmitat, itd.).

Međutim, ako se sastojak nalazi nisko na skali, to ne znači da vam neće zapušiti pore. I obrnuto je tačno – neki sastojci koji su na višim pozicijama na skali, možda vam i neće smetati jer nisu prisutni u visokoj koncentraciji u preparatu.

Evo koraka koje možete da preduzmete da smanjite rizik od pojave bubuljica:

1. Proverite listu sastojaka na poleđini pakovanja. Da li se među njima nalazi neki od visoko komedogenih zločinaca? Neki od primera, sem onih koje smo pomenuli gore u tekstu, su cetearil alkohol, kakao puter, lauret-4, lanolinska kiselina, gliceril-3-diizostearat…
2. Ako se u preparatu nalazi neki od ovih sastojaka, koji je po redu na listi? Ako nije u prvih 5 do 7 sastojaka, njegova koncentracija verovatno nije dovoljno visoka da napravi problem.
3. Ako vam je koža masna i sklona aknama, probajte proizvode bez ulja ili na suvoj bazi (na primer, kameni puder umesto tečnog; ili probajte mineralnu šminku umesto klasične).
4. Uvek i obavezno testirajte nov preparat iza uveta pre nego što ga namažete na lice. Ako nema reakcije ni nakon dan-dva, možete ga isprobati na licu. Drugi test je nakon 2-3 nedelje. Da li vam je lice masnije nego obično, ili sveže i hidrirano? Manje ili više akni? Crvenilo, iritacija, sjajno čelo? Odgovori će vam reći da li vam proizvod zaista odgovara ili ne.
5. Za kraj smo ostavili stavku koja bi u stvari trebalo da bude na samom početku – uvek konsultujte dermatologa, pogotovo ako imate problematičnu kožu. Ili, zakažite pregled i konsultaciju u našoj laboratoriji gde će naš stručni tim izmeriti parametre vaše kože i napraviti režim nege baš za vaše potrebe.

Istaknuta fotografija: Pezibear sa Pixabay-a.