Vodič za pametno sunčanje: Koža vam ne stari zbog godina nego zbog sunca, evo kako da je zaštitite od fotostarenja

Koga bi trebalo da interesuje tema starenja kože?

Svaku ženu koja ima više od 20 godina.

To ne znači da je kasno ako ovaj tekst čitate u četvrtoj ili petoj deceniji života, ali znači da morate da zaštitu kože od starenja, pogotovo fotostarenja, shvatite ozbiljno i već danas preduzmete mere koje će je duže održati zdravom i lepom.

Kako sunce krade mladolikost od vaše kože: razrešavamo misteriju fotostarenja

Sigurno već znate da je zaštita od UV zraka obavezna i to svakodnevno, kao i da je SPF neizostavan deo anti-aging nege. Ali kakve veze imaju sunčevi zraci i bore?

Ultravioletni zraci koji do nas stižu sa sunca postoje u tri osnovne forme:

• UVA (ovi zraci najdublje prodiru u našu kožu i oštećuju je u svim slojevima, od površinskog epidermisa sve do najdubljeg dermisa. Ovi zraci oštećuju DNK ćelija na koje naiđu, male krvne sudove koji ih hrane, kao i kolagen i elastin koji su zaduženi da kožu održavaju zategnutom i elastičnom.)
• UVB (ovi zraci su nešto slabiji od svojih prethodnika pa zato stižu samo do površinskih slojeva kože. Ovde, u epidermisu, UVB zraci oštećuju DNK materijal ćelija kože što u najblažem slučaju vodi pojavi znakova starenja, a u najtežem mutaciji i stvaranju prekanceroznih ćelija.)
• UVC (najslabiji u ovoj grupi, UVC zraci ne uspevaju da se probiju kroz atmosferu, tako da nemaju značajan uticaj na kožu.)

Dakle, fotostarenje se dešava tako što ultravioletni zraci udare u molekule u koži, razbiju ih i stvore slobodne radikale, veoma reaktivne čestice koje ‘napadnu’ prvu žrtvu koja im se nađe na putu.

Obično je to molekul DNK, a tako oštećene ćelije čine da kože deluje naborano, opušteno, sa flekama ili pegama odnosno hiperpigmentacijama, neujednačene teksture grube na dodir, sa vidljivim kapilarima na grudima, oko nosa i na obrazima.

Sve su to znaci fotostarenja, a mogu da počnu da se javljaju čak u pubertetu, ako se ne pazimo dovoljno. Ako želite da proverite da li vam je lice starije od ostatka tela, jednostavno uporedite kožu na obrazima ili čelu sa kožom ispod mišice. Da li koža koju niste toliko često izlagali suncu deluje mlađe od kože lica? Tako ćete znati da je šteta već naneta, i da je krajnje vreme da se ozbiljnije pozabavite SPF zaštitom.

Fotostarenje se ne dešava samo zbog sunca, mada je ono najveći krivac. Odmah posle njega na listi su solarijumi koji su odavno dokazano štetni za vašu kožu; zatim živine lampe (koriste se na stadijumima, u fiskulturnim salama, i sl.), neki laseri, neke halogene i fluorescentne lampe, i td.

Sem toga, neki lekovi (na primer određene vrste antibiotika, kontraceptivi, i dr.) mogu da pojačaju osetljivost kože na sunce, kao i neki kozmetički sastojci (na primer benzoil-peroksid i retinoidi).

Osobe svetle puti su najpodložnije fotostarenju, ali niko nije bezbedan

Gde živimo i koliko nam je svetla koža – dva su glavna faktora koji utiču na fotostarenje. Ali najveći uticaj ima vreme koje provedemo na suncu nezaštićeni, tokom celog života. Što se češće i duže izlažemo suncu bez SPF-a, to je oštećenje značajnije, i to važi za svakoga, ma koje boje kože.

Ipak, osobe svetle puti su osetljivije na sunčeve zrake i zato je kod njih fotostarenje izraženije. To ne znači da je tamna koža otporna na sunce – štaviše, na tamnoj koži se teže uočavaju promene pa ako dođe do kanceroznih promena one se obično ni ne primete sve dok ne postanu ozbiljne.

Kada koža izgori jasno nam je da ju je sunce oštetilo, ali i crnjenje je znak štete – koža na UV zrake reaguje tako što stvara više pigmenta melanina da bi se zaštitila, a on joj daje tamnu boju.

Dakle, izgorela koža je znak prekomernog kratkoročnog izlaganja suncu, a dugoročno izlaganje vodi ka fotostarenju i u nekim slučajevima melanomu.

Dermatolozi koriste takozvanu Ficpatrikovu skalu da procene osetljivost kože na fotostarenje, i prema ovoj skali koža se klasifikuje u jedan od šest tipova:

Dok analizirate svoj rizik, ne zaboravite da niste ugroženi samo na plaži na +40°C. UV zraci stižu do kože i po oblačnom danu, i kroz prozor automobila, i dok šetamo od radnje do radnje, i td. Zato je SPF zaštita obavezna svakog dana u godini, i zato mora da se obnavlja na svaka dva do tri sata, pogotovo ako ste svetlog tena, češće ako plivate, znojite se ili se istuširate. Pritom, ako ste već pocrneli, to ne znači da više ne morate da se štitite – naprotiv.

Ima li sunce i neku dobru stranu?!

Sigurno ste čuli da je sunce dobro zbog vitamina D – to jeste tačno. UV zraci u kožu pokreću reakciju stvaranja ovog vitamina koji je ključan za zdrave kosti i snažan imunitet.

Ali nije neophodno da se sunčate satima da biste pokrenuli ovaj proces – Svetska zdravstvena organizacija kaže da je dovoljno 5 do 15 minuta izlaganja suncu (i to onom bezbednom, do 10h prepodne i posle 16h popodne) samo par puta nedeljno da biste stvorili adekvatnu zalihu vitamina D.

Ovde smo obradili temu sunčanja i proizvodnje vitamina D, ako želite da pročitate detaljnije.

Kako da se bezbedno sunčate

Prvo, mama je bila u pravu – izbegavajte najjače sunce, između 10 prepodne i 4 popodne. Ako baš morate da budete napolju, obucite laganu i lepršavu odeću dugih rukava i nogavica od prirodnih materijala (lan, viskoza, pamuk, svila). Stavite šešir sa širokim obodom, naočare i obavezno proizvod sa visokim SPF-om (50+).

Drugo pravilo koje je u stvari podjednako važno kao i prvo:

Nema sunčanja.

Barem ne onako kako ga obično praktikujemo, višesatnim ležanjem na plaži pod suncem u zenitu, uz povremeno okretanje na drugu stranu i obilno mazanje kantarionovim uljem.

Takvo sunčanje, baš kao i solarijum, nikada ne može biti sasvim bezbedno. Ne zaboravite, svetao ten je doživeo procvat, a ako baš želite preplanuli izgled, sredstva za samopotamnjivanje su vam daleko bezbednija a podjednako efektna opcija.

Ako ste u drugom stanju, morate biti pod naročitim oprezom. U trudnoći koža prolazi kroz razne promene koje izlaganje suncu može samo da pogorša, zato detaljno pročitajte ovaj članak na tu temu.

Šta ako ipak izgorite

Ako vam se koža zacrveni nakon boravka na suncu, prvo utvrdite da li je u pitanju alergija ili su ipak opekotine.

Izgorelu kožu najpre treba da ohladite, a zatim da je intenzivno hidrirate i ubrzate oporavak. Da ne dužimo, već smo detaljno pisali o merama prve pomoći za opekotine od sunca, te savete ćete naći ovde.

Kako da ublažite štetu koja je već nastala

Ako ste već primetili znake fotostarenja na svojoj koži, onda nije dovoljno da je samo štitite od sunca. Trebalo bi da u svakodnevnu negu uvedete proizvode koji izbeljuju pege i fleke, kao što je Glycolic & Whitening Night Cream za noćnu negu, i intenzivni anti-age tretman koji pruža Beauty Balm.

Kožu oko očiju nahranite bogatim antiridom – Luxury eye cream sem hijalurona koji je jedan od najpoznatijih anti-age sastojaka, sadrži i kvalitetna ulja iz koštica grožđa, jojobe i masline.

Preko dana kožu štitite kombinovanim proizvodima koji se odupiru i UV zracima, ali i česticama zagađenja – DD Cream SPF 20 Daily Defense za uobičajene potrebe kože, ili DD Cream SPF 50 High Daily Defense za kožu koja se oporavlja od kozmetičkih tretmana, hirurških intervencija, ili ako koristite neke od lekova koje smo spomenuli iznad, a koji čine kožu osetljivijom na zračenje.

Na kraju, anti-age nega nije kompletna bez moćnog seruma. HA Serum (ili HA Sensitive Serum, za osetljivu kožu) nadoknadiće vlažnost koži, ublažiti fine linije i pomoći oporavak od već nastalih oštećenja.