Da li vam sledeći scenario zvuči poznato:
Stižete na more, ostavljate prtljag u hotelskoj sobi i jedva čekate da odete na plažu. Ipak, svesni ste da vam je ten vrlo svetao i da ćete lako izgoreti pa mažete faktor 50 prva dva dana. Nakon dva dana primećujete da ste dobili malo boje, pa prelazite na faktor 15, da biste do kraja odmora potpuno prestali da mažete zaštitne preparate. Već ste pocrneli, zašto biste se štitili ako ne možete da izgorite?!
Osobe sa prirodno tamnim tenom imaju određenu zaštitu od UVB zraka, pa se retko dešava da izgore. Međutim, tamnu kožu ništa ne štiti od UVA zraka koji su glavni uzročnici oštećenja ćelija.
Kako sunčevi zraci deluju na našu kožu?
Ultravioletni zraci koji dopiru do naše kože napadaju ćelije i u tom sudaru stvaraju takozvane slobodne radikale. Ova jedinjenja su vrlo agresivna i reaktivna, napadaju sve što im se nađe na putu i tako dovode do oštećenja ćelija i njihovog sadržaja (između ostalog, tako dolazi do genetskih mutacija koje zatim mogu da se razviju u melanom, iliti rak kože). Kada je ćelija napadnuta UV zracima, ona pokušava da se brani tako što stvara melanin.
Melanin je pigment zahvaljujući kom naša koža, kosa i oči imaju boju. Neko ima više melanina, neko manje, i od toga zavisi boja našeg tena. Kada je koža oštećena suncem, ona stvara više melanina kao mehanizam odbrane, i samim tim naša koža tamni, to jest – crni. Dakle, taman ten je već znak da je koža oštećena UV zracima.
Sem što je tamna koža podložna oštećenju UVA zracima baš kao i svetla put, postoji još jedan problem zbog kog daleko veći procenat melanoma na tamnoj koži se dijagnostikuje tek u poodmakloj fazi u odnosu na svetlu kožu.
Na tamnoj koži se promene teže uočavaju.
Ako mladež promeni oblik, poprimi rozikastu boju ili se javi novi beleg, mnogo ćemo lakše primetiti promenu na svetloj nego na tamnoj koži. Zato dermatolozi danas savetuju zaštitu i redovne preglede svima, bez obzira na boju kože, i to tokom čitave godine.
Sunčajte se pametno – mislite na svoju kožu na vreme.
