Osetljiva koža: vodič za negu

Dermatolozi kažu da čak 60% njihovih pacijenata tvrde da imaju osetljivu kožu. Ali osetljiva koža nije ni dijagnoza, niti tip kao što su to suva ili masna, već simptom nekog drugog stanja – na primer izrazite suvoće, ekcema, rozacee, i slično.

Ovaj vodič će vam dati praktične savete kako treba negovati osetljivu kožu, koji god da je uzrok njene iritacije.

Pregled članka:

• Kako da znate da li vam je koža stvarno osetljiva?
• Šta je uzrok osetljive kože?
• Opšti saveti za negu osetljive kože
• Kako da negujete osetljivu kožu zavisno od uzroka
  • Suva i osetljiva koža
  • Masna i osetljiva koža
  • Ekcem
  • Rozacea
  • Kontaktni dermatitis
  • Alergijski dermatitis
  • Kontaktna urtikarija ili koprivnjača
  • Fizička urtikarija ili koprivnjača
  • Fotodermatoze
  • Osetljivost zbog uticaja vremena
  • Koža osetljiva zbog radio- ili hemoterapije
  • Da li ste vi uzrok osetljivosti svoje kože?
• Kako da prepoznate da li će vam proizvod iritirati kožu?
  • ‘Hipoalergeni’ proizvodi
  • Prirodni i organski proizvodi
  • Šta ako koristite iste proizvode godinama, a koža odjednom počne da reaguje burno na njih?
• Naša preporuka za negu

Kako da znate da li vam je koža stvarno osetljiva?

Većina nas je barem jednom imala reakciju na neki novi proizvod, hladno vreme ili stresan period u životu. To ne znači da nam je koža osetljiva – tek ako se ovakve reakcije ponavljaju manje-više redovno, možemo reći da koža stvarno jeste delikatna i da bi trebalo da budete pažljivi sa negom.

Najčešći simptomi osetljive kože su:

• vaša koža često negativno odreaguje na nove proizvode za negu ili higijenu;
• često imate crvenilo na koži;
• neretko vas muči svrab po telu;
• može da se javi i peckanje po telu;
• ako koristite proizvode sa jakim deterdžentima (npr. gel za tuširanje ili perete sudove bez rukavica), koža vas ubrzo zateže, svrbi i pecka;
• primetili ste perutanje kože lica, skalpa i tela;
• čest je i ojed kod odraslih;
• lako izgorite na suncu;
• često vam se javljaju akne i drugi upalni procesi;
• koža vam je suva i zategnuta.

Vratite se na početak teksta.

Šta je uzrok osetljive kože?

Osnovni razlog za osetljivost je zapaljenje koje razara kolagen i vanćelijske strukture, što vodi ka crvenilu, perutanju i iritaciji. Ova osetljivost može biti privremena, ali je češće hronična jer je obično izazvaju stanja kao što su ekcem, rozacea ili hormonske promene.

Zapaljenje prvobitno nastaje zato što su oštećeni odbrambeni mehanizmi kože, pre svega lipidna barijera. Ovaj zaštitni sloj čuva kožu od prekomernog gubitka vlažnosti, od UV zraka, vetra, toplote, hemikalija, mikroba, i td. Kada se ova barijera ošteti, svi ovi iritansi mogu da napadnu površinske slojeve kože i izazovu zapaljenje.

Oštećen lipidni sloj znači i da koža lakše gubi vlažnost – zato osetljivost i suvoća često idu ruku pod ruku. Čak i ako nemate generalno osetljivu kožu, možete da primetite pojačanu osetljivost na mestima gde vam je lipidna barijera oštećena. Na primer, ako često perete ruke agresivnim sapunima, koža ruku može da vam postane iritirana.

Dalje, kada je zaštitni sloj oštećen i agresori dopru do površine kože, aktivira se imuni odgovor i javljaju se uobičajeni simptomi osetljivosti: crvenilo, iritacija, perutanje, svrab, i td. Sve su to pokazatelji prekomerne reakcije kože na neki iritans.

Ako se ovaj prejak odgovor imuniteta razvije na neku određenu supstancu, onda ponovljenim izlaganjem može da preraste u alergiju. Ovaj proces može da traje godinama, ali kada telo jednom razvije alergijsku reakciju ona više ne može da se izleči, već samo spreči određenim merama.

Poseban problem je to što koža može da odreaguje i do 48h nakon izlaganja iritansu, pa je teško otkriti šta je tačno bio okidač.

Faktori koji mogu da oštete lipidnu barijeru su razni, a genetika ima veliku ulogu. Autoimuna oboljenja tipa ekcema ili lupusa često narušavaju ovaj zaštitni sloj, kao i starenje – sa godinama se smanjuje sposobnost kože da obnavlja masnoće na svojoj površini, pa nam zato koža postaje suvlja i osetljivija na spoljne uticaje. Tu su uvek i spoljni uticaji, kao što su jaki deterdženti, hemikalije, hladan vetar, i td.

Vratite se na početak teksta.

Opšti saveti za negu osetljive kože

Ako imate osetljivu kožu možda vam se čini da je svaka sitnica iritira. Ali ne očajavajte – u nastavku ćete naći proverene savete koji će vam pomoći da držite simptome pod kontrolom.

Pre svega, prekontrolišite svoje navike vezane za higijenu. U velikom broju slučajeva osetljiva koža je izazvana prekomernim čišćenjem ili korišćenjem prejakih proizvoda koji ‘oljušte’ masnoće sa kože. Vaša osnovna rutina nege bi trebalo da se sastoji od:

1. Čišćenja kože nežnim sredstvima koja ne isušuju;
2. Umivanja, odnosno kupanja mlakom vodom (duge kupke i tuširanje vrućom vodom dodatno isušuju kožu);
3. Nežnog sušenja kože tapkajući mekanim peškirom;
4. Bogate hidratacije proizvodima za intenzivnu negu.

Izbegavajte snažne mehaničke pokrete – to jest, nemojte koristiti četke ili grublju stranu frotirske rukavice. To ne znači da treba da zaboravite na piling, naprotiv – redovan piling će se rešiti mrtvih ćelija i podstaći kožu da se obnavlja. Ali koristite samo nežne pilinge (na bazi blagih voćnih kiselina ili fino usitnjene čestice koštica kajsije), nikako agresivne hemijske pilinge ili grubo trljanje mehaničkim pilingom.

Nemojte preterivati sa brojem proizvoda koje koristite – kozmetički minimalizam može da bude pravi izbor za vas, kada nađete proizvode koji vam odgovaraju. Takođe, ne zaboravite da se koža hrani iznutra isto koliko i spolja. Pojačajte unos kvalitetnih masti, vitamina, minerala, proteina i antioksidanasa, i pijte puno vode.

Veš perite deterdžentom bez dodatih mirisa i nemojte koristiti omekšivač. Kada probate novu kozmetiku, uvek je testirajte na nekom skrivenom mestu, na primer iza uveta ili na unutrašnjoj strani podlaktice, i sačekajte najmanje 24h da vidite da li će se razviti reakcija.

Možda ćete primetiti i da vas određeni materijali grebu i iritiraju, kao na primer vuna. Birajte prirodne materijale koji su glatki i nežni na dodir – pamuk, viskozu, lan, svilu. Neka vam odeća ne bude previše uska, da ne bi iritirala kožu trenjem.

Vratite se na početak teksta.

Kako da negujete osetljivu kožu zavisno od uzroka

Kao što smo već spomenuli, postoji mnogo razloga zašto koža može biti osetljiva, i svaki od njih traži specifičan režim nege.

Suva i osetljiva koža

Kod suve kože je obično oštećena zaštitna lipidna barijera, odnosno sloj masnoća na površini. Zato ovaj tip kože lako gubi vlagu, a manifestuje se zatezanjem, svrabom, peckanjem, perutanjem, koža je gruba i ima crvenkastu ili sivkastu boju, pa ako se suvoća ne tretira može početi i da puca. Uz ove znakove može da se javi i pojačana osetljivost. Ona je takođe rezultat narušene barijere zbog koje voda brže isparava iz kože, a iritansi lakše dolaze do nje i stvaraju neprijatnost.

Osnova nege suve i osetljive kože je bogata hidratacija i nadoknada elemenata takozvanog prirodnog vlažećeg faktora (Natural Moisturising Factor ili NMF), čija je funkcija u koži da je održava hidratisanom a zaštitnu barijeru snažnom. NMF sastoji od uree, laktata, aminokiselina i PCA – piroglutaminske kiseline. Zato će vam proizvodi koji sadrže neke od ovih sastojaka naročito prijati.

Takođe vam mogu odgovarati i proizvodi sa hijaluronom, niacinamidom ili ceramidima. Lagani losion je bolji izbor nego krema da bi se proizvod lakše razmazivao i da ne biste bespotrebno rastezali kožu.

Dok se koža malo ne oporavi, možda će biti potrebno da je mažete i po 3-4 puta dnevno. Namažite se odmah po izlasku iz tuša ili posle umivanja, dok je koža još blago vlažna. Za umivanje odnosno kupanje koristite blage umivalice to jest kupke bez snažnih deterdženata koji će ‘sljuštiti’ masnoće sa kože.

Zaštitite kožu od prekomernog isušivanja koje može da izazove vaše okruženje – zimi se dobro umotajte u kapu, šal i rukavice. U prostorijama koje se greju držite činijicu sa vodom kako bi vazduh bio zasićen vlagom. Nemojte se kupati vrućom vodom i kad god rukujete hemikalijama (na pr. za čišćenje domaćinstva) stavite rukavice. Ruke možete dodatno zaštititi glicerinskim kremom koji će stvoriti vodootpornu barijeru.

Izbegavajte proizvode koji sadrže alkohol, adstringense (sastojke koji zatežu kožu) i parfeme. Budite pažljivi i sa pilingom – izbegavajte grube pokrete mehaničkim pilingom ili prečesto korišćenje proizvoda na bazi kiselina.

Potrudite se da pijete barem dva litra vode u toku dana i pojačajte unos dobrih masti kroz ishranu – to su pre svega maslinovo ulje, semenke, koštunjavo voće, riba, i td.

Vratite se na početak teksta.

Masna i osetljiva koža

Ako imate masnu kožu koja je pritom i osetljiva, započnite negu čišćenjem nežnom penećom umivalicom. Redovno čišćenje je vrlo važno za masnu kožu, ali nikako agresivnim deterdžentima – oni će ukloniti previše masnoća sa površine i izazvati kožu da stvara još više sebuma.

Čišćenje i nežan piling masne kože uklanjaju višak masnoća i mrtvih ćelija koji mogu da zapuše pore i izazovu akne. Kada je koža uz to još i osetljiva, onda lako može da bukne i postane crvena i upaljena, uz osećaj peckanja. Ako vas posle umivanja koža zateže, onda je umivalica verovatno prejaka i trebalo bi je zameniti nežnijim preparatom.

Kada birate umivalicu, kao i druge kozmetičke proizvode, proverite da ne sadrži komedogene sastojke koji mogu da zapuše pore. Takođe, dobro je birati proizvode za čišćenje koji ujedno sadrže i negujuće sastojke kao što su lagana hranljiva ulja ili ceramidi.

Masnoj koži je potrebna hidratacija isto koliko i suvoj, pa za negu izaberite neki lagani hidrantni losion, bez komedogenih sastojaka i parfema.

Vaš najveći izazov će biti da pronađete efikasan proizvod kojim ćete moći da kontrolišete akne, a koji vas neće iritirati. Generalizovane preporuke vam neće biti od naročite koristi, već vam savetujemo da testirate više različitih proizvoda i pronađete onaj koji vam odgovara (uvek se pridržavajte pravila testiranja od najmanje 24h na nekom neupadljivom mestu, na primer iza uveta ili na unutrašnjoj strani podlaktice).

Preporučujemo da isprobate Ichtyol liniju za negu masne i problematične kože. Aktivni sastojak, Ichtyol Pale, sadrži velike količine sumpora koji isušuje promene i kontroliše stvaranje sebuma. Pritom umiruje iritiranu kožu pa se često koristi za kontrolu rozacee i osetljive kože sklone aknama.

Vratite se na početak teksta.

Ekcem

Ekcem je autoimuno stanje kod kog koža preterano reaguje na uobičajene iritanse kao što su mikrobi ili hemikalije iz deterdženata, na primer. Najčešći simptomi su:

• suvoća,
• svrab,
• promene na koži koje liče na bubuljice i vremenom se stvaraju kraste,
• grubi pečati crveno-braonkaste boje,
• natečena i osetljiva koža,
• gruba koža koja puca ili se peruta.

O nezi kože sa ekcemom smo već detaljnije pisali ovde, a dali smo vam i koristan vodič kako da razlikujete ekcem od psorijaze. Ukratko, konsultujte vašeg dermatologa kako bi vam propisao odgovarajuću terapiju koju ćete onda kombinovati sa preporučenim režimom nege.

Vratite se na početak teksta.

Rozacea

Ako vam se obrazi često zacrvene, možda patite od rozacee – prekomerne osetljivosti na razne okidače kao što su vremenski uslovi, kozmetika, i td. Crvenilo lica, ušiju, vrata, grudi i leđa može da bude propraćeno peckanjem, sitnim bubuljicama i vidljivim kapilarima.

Ako sumnjate da je rozacea razlog zašto vam je koža osetljiva, za početak pročitajte naš tekst o tome kako da kontrolišete rozaceu negom, a zatim zakažite pregled kod dermatologa.

Vratite se na početak teksta.

Kontaktni dermatitis

Ako primetite crven osip koji svrbi, a koji se pojavio nakon što je koža bila u kontaktu sa nekim potencijalnim iritansom, onda je verovatno u pitanju kontaktni dermatitis. To je reakcija kože na okidač kao što su:

• biljke (na primer otrovni bršljan),
• farbe za kosu ili hemikalije koje se koriste za ispravljanje kose,
• materijali od kojih se prave odeća ili nakit (na primer lateks, nikl, hemikalije koje se koriste u obradi kože),
• parfemi u kozmetici (sapunima, gelovima za tuširanje, kupkama, losionima, sprejevima za telo), i td.

Kontaktni dermatitis se najčešće javlja kao crvenilo i osip koji su praćeni svrabom, suvoćom, perutanjem i pucanjem kože, peckanjem, oticanjem i osetljivošću, a mogu i da se jave plikovi.

Ovaj tip dermatitisa obično prođe sam po sebi u roku od par nedelja, a ono što možete da uradite u međuvremenu je da:

1. otkrijete šta je izazvalo reakciju, da biste izbegavali taj okidač u budućnosti;
2. kontrolišete svrab odgovarajućim kremama (konsultujte dermatologa ili farmaceuta);
3. izbegavate da se češete, da ne biste stvorili rane;
4. umirujete kožu hidrantnim kupkama i losionima.

Vratite se na početak teksta.

Alergijski dermatitis

Kao što mu i ime kaže, ovaj tip dermatitisa se javlja kao alergijska reakcija uz sledeće simptome:

• crvenilo,
• svrab,
• plikovi,
• peckanje,
• otok i osetljivost.

Najčešći alergeni su kozmetika sa parfemima ili etarskim uljima, neke biljke, nakit (uglavnom bižuterija), parfemi i drugo.

Za razliku od kontaktnog dermatitisa koji se javi na mestu izloženom okidaču, kod alergijske reakcije čitav organizam je u stanju uzbune, pa reakcija može da se javi po celom telu bez obzira gde je došlo do izlaganja alergenu.

Konsultujte svog lekara ili farmaceuta jer će vam možda biti potreban antihistaminik – lek protiv alergija – da ublaži reakciju. Kao i kod kontaktnog dermatitisa podjednako je važno da pronađete uzročnika, da biste ga izbegavali u budućnosti.

Ako ste skloni alergijama, kožu negujte nežnim sredstvima za čišćenje i kozmetikom koja ne sadrži parfeme ili etarska ulja. Na spisku sastojaka na etiketi svakog kozmetičkog proizvoda naći ćete i sastojke obeležene zvezdicom* – to znači da su oni česti alergeni, pa je najbolje da izbegavate proizvode koji ih sadrže.

Vratite se na početak teksta.

Kontaktna urtikarija (koprivnjača)

Ovo je još jedna reakcija na neki iritantni okidač. Dešava se trenutno (za razliku od kontaktnog dermatitisa kod kog može da prođe od par sati pa do par dana pre nego što se reakcija javi) i vrlo je burna, pa će vam teško promaći simptomi kao što su:

• crvene tačkice po koži,
• svrab,
• peckanje,
• trnjenje,
• otok.

Kontaktnu urtikariju najčešće izazivaju biljke, životnjski proizvodi, parfemi, konzervansi, lateks i neki metali. Simptomi bi trebalo da se sami umire u roku od 24h, ali ako vas muče jak svrab ili bol konsultujte se sa farmaceutom ili lekarom da dobijete terapiju.

Vratite se na početak teksta.

Fizička urtikarija (koprivnjača)

Koprivnjača može da se javi i kao reakcija na neke fizičke okidače kao što su toplota ili hladnoća, fizički napor, i slično.

Simptomi su sitan osip gde su tačkice bele, roze ili crvene u sredini, često okružene crvenim prstenom. Osip je praćen svrabom i otokom.

I fizička koprivnjača obično brzo prođe sama od sebe, ali ako je svrab intenzivan, vaš lekar ili farmaceut mogu da vam preporuče antihistaminik (lek protiv alergije).

Ako ste skloni koprivnjači, zaštitite se koliko god je to moguće od okidača koji vam smetaju – nosite rukavice kad god je napolju hladno ilil kada koristite hemikalije, utoplite se kada izlazite napolje ili posle kupanja, i nemojte se kupati vrućom vodom.

Vratite se na početak teksta.

Fotodermatoze

UV zraci mogu da izazovu reakciju imunog sistema koja je nekada toliko preterana da dovede do simptoma kao što su osip, plikovi ili grubi pečati na koži. Fotodermatoze je teško dijagnostikovati sa sigurnošću, ali se na njih najčešće posumnja:

• ako se osip javlja samo na onim delovima tela koji su izloženi suncu,
• ako se stanje pogoršava tokom proleća i leta,
• ako nema osipa na kosmatim delovima kože (na skalpu, ispod obrva, i td.) i delovima koji su u prirodnoj zaseni (na primer očni kapci ili ispod brade).

Ako posumnjate na fotodermatozu, konsultujte svog dermatologa da biste dobili terapiju. U međuvremenu klonite se sunca, koristite visoku SPF zaštitu (30+, širokog spektra) i nosite zaštitnu odeću (od laganih materijala, sa dugim rukavima i nogavicama. Odeću upotpunite šeširom i naočarima za sunce).

Vratite se na početak teksta.

Osetljivost kože zbog uticaja vremena

Sunce, vetar, kao i niske ili visoke temperature mogu oštetiti kožu i izazvati da postane osetljiva. Zavisno od godišnjeg doba mere zaštite će se naravno razikovati – jedino što ćemo vam preporučiti bez obzira na temperaturu ili klimatske uslove je da koristite SPF proizvode širokog spektra zaštite faktora 30+.

Zimi:

• Hidrirajte kožu proizvodima koji će ojačati zaštitnu barijeru i sprečiti gubitak vlažnosti.
• Nemojte previše utopljavati svoju kancelariju ili dom – grejanje isušuje kožu. Stavite činijicu sa vodom na grejna tela u svakoj sobi da malo povećate vlažnost vazduha.
• Tuširajte se mlakom, ne vrućom vodom, i izbegavajte duge kupke. Zamenite gelove za tuširanje nežnim kupkama (kao što je Atopik mlečna kupka sa esencijalnim uljima).
• Namažite kožu hidrantnim losionom čim izađete iz tuša, dok je još uvek pomalo vlažna.
• Pre nego što izađete napolje zaštitite izložene delove – ruke, usne, nos – okluzivnim proizvodima, na primer vazelinom sa dodatkom vitamina E.

Leti:

• Nemojte se sunčati, čak ni sa zaštitnim faktorom, niti koristiti solarijum.
• Birajte odeću dugih rukava i nogavica, lepršavu i od prirodnih materijala.
• Nosite hladovinu svuda sa sobom uz šešir širokog oboda.
• Hidrirajte kožu laganim proizvodima koji ne maste, ali održavaju visok stepen hidratacije (takav je naš Panthenol krem gel).

Vratite se na početak teksta.

Koža je osetljiva zbog radioterapije ili hemoterapije

Terapija karcinoma često može da izazove osetljivost kože, lokalnu ili po čitavom telu (to zavisi od tipa terapije koju ste primili). Nekada se simptomi povuku par nedelja nakon što se završi sa terapijom, ali se mogu javiti i odloženo, nedeljama po završetku tretmana.

Temu nege kože tokom i posle zračenja smo obradili detaljnije ovde, a svakako vam preporučujemo da konsultujete i vašeg dermatologa.

Vratite se na početak teksta.

Šta ako ste vi sami uzrok svoje osetljive kože

Dermatolozi su nam se poverili da je veliki procenat njihovih pacijenata koji ih konsultuju zbog osetljive kože, zapravo sam kriv za to.

Agresivno čišćenje i prekomerno korišćenje kozmetike lako može da učini kožu osetljivom čak i ako ona to po prirodi nije. Podaci kažu da u proseku koristimo oko 168 različitih kozmetičkih sastojaka dnevno, pa sva ta kakofonija lako može da napravi zbrku, pogotovo ako na to dodamo uobičajene agresore kao što su zagađenje, stres, hormonske promene, i td.

Zato je prvo pravilo da budete nežni u čišćenju svoje kože – isto važi i za umivanje, i za pranje ruku, i za tuširanje. Pređite na blaga sredstva koja ne isušuju i ne uklanjaju zaštitne masnoće sa kože.

Dok se koža ne primiri, zaboravite na mehaničke, pa i na hemijske pilinge. Kožu sušite mekanim frotirskim peškirom – tapkajte, ne trljajte. Kada skidate šminku, proizvod nežno nanesite kružnim pokretima prstima umesto da brišete lice maramicom ili tuferom.

Konačno, nahranite kožu hidrantnim losionom ili kremom koji se lako razmazuje.

Vratite se na početak teksta.

Kako da prepoznate da li će vam proizvod iritirati kožu

To u velikoj meri zavisi od vaše kože, pa ćete morati da se oslonite na eksperimentisanje i da pažljivo pratite reakcije kako biste pronašli šta vam odgovara a šta ne. Generalno, postoje sastojci na koje većina osoba sa osetljivom kožom negativno reaguje, kao što su:

• parfemi (ne samo parfemi kao takvi, već i kao sastojci parfemisane kozmetike – losiona, krema, pudera za telo, i td.),
• etarska ulja, na primer lavande ili čajnog drveta,
• alkohol,
• retinoidi,
• voćne kiseline,
• neki konzervansi,
• lateks (na primer u tečnim ajlajnerima),
• antibakterijske supstance kao što je triklosan.

Sastojci koje osetljiva koža obično dobro podnosi su silikoni (dimetikon), glicerin i vazelin. Pre nego što probate bilo koji novi proizvod, uvek ga testirajte na osetljivoj koži unutrašnje strane podlaktice ili na nekom diskretnom delu kože, na primer iza uveta, i sačekajte barem 24h da vidite da li će doći do reakcije.

Vratite se na početak teksta.

Da li su ‘hipoalergeni’ proizvodi dobri za osetljivu kožu?

Ako je proizvod obeležen kao ‘hipoalergen’ ili ‘allergy friendly’, to znači da ne sadrži uobičajene alergene koji kod većine ljudi sklonih alergijama mogu da izazovu reakciju. Ali to ne znači da će odgovarati vašoj osetljivoj koži. Zato uvek testirajte ove proizvode kao što biste i bilo koji drugi.

Vratite se na početak teksta.

Da li su prirodni i organski proizvodi dobri za osetljivu kožu?

Često čujemo mišljenja kako je prirodno uvek bolje i nežnije. Ali mnogi prirodni sastojci su česti alergeni, pogotovo etarska ulja koja sadrže čitav niz potencijalnih iritanasa (naći ćete ih na spisku sastojaka tako što su obeleženi zvezdicom*).

Takođe, ne postoji jasna regulativa šta se smatra ‘prirodnom’ kozmetikom pa budite na oprezu i uvek testirajte ovakve proizvode pre korišćenja.

Pisali smo detaljnije o tome zašto prirodno nije uvek i bolje, ali ukratko vredi znati da je takozvana medicinska kozmetika često bolji izbor za osetljivu kožu pošto su sastojci dobro proučeni, nose nizak rizik od iritacije i tačno se zna šta se u proizvodu nalazi (što nije uvek slučaj sa etarskim uljima ili biljnim ekstraktima).

Vratite se na početak teksta.

Šta ako koristite iste proizvode godinama, a koža odjednom počne da reaguje burno na njih?

Alergije i iritantne reakcije mogu da se razviju u bilo kom periodu života, čak i na sastojke koji vam prethodno nikada nisu stvarali problem. Imunitet prosto jednog dana odluči da mu taj konkretan sastojak deluje sumnjivo i da je opravdano da krene u borbu kako bi ga eliminisao iz tela.

Ovo se češće dešava ako koristite mnogo različitih kozmetičkih proizvoda sa komplikovanim spiskom sastojaka, pa se u nekim srednjim godinama imunitet prosto zbuni i počne da reaguje negativno. Takođe, moguće je i da se formulacija proizvoda blago promeni i da vam zbog toga više ne odgovara.

Ako se to desi, prekinite sa korišćenjem tog proizvoda i potražite zamenu koja će vam odgovarati.

Vratite se na početak teksta.

Proizvodi koje preporučujemo za vašu osetljivu kožu