Iz vašeg kupatila u Tihi okean: kozmetika na plećima planete

Više od 1 000 000 tona plastike svake godine završi u okeanima.

Zar to nije zastrašujuće?

Plastične kese, flaše, slamčice, kutije, poklopci, zapušači, dotrajale dečje igračke, mikrokuglice iz gelova za tuširanje, ambalaža za hranu… Sve to sa deponija završi u rekama, pa odatle u okeanima, i tako je nastalo Pacifičko ostrvo smeća, veličine 1.6 miliona kvadratnih kilometara. Drugim rečima, tri puta je veće od Francuske.

Zato ni ne čudi što životinje sve češće stradaju od nakupljanja plastike u prirodi, kao na primer onaj kit na Filipinima u čijem je stomaku pronađeno 40kg plastičnih kesa.

https://www.instagram.com/p/BcZwoIyhXty/?hl=en

Pritom 1/3 otpada na deponijama potiče od kozmetike. Zato su prvo potrošači, a onda i proizvođači počeli da malo više misle o uticaju kozmetičkih preparata na okolinu.

Međutim, priča je mnogo složenija od izbacivanja plastike iz upotrebe. Zato ćemo se ovog puta dotaći glavnih tema za razmišljanje.

Prvo pitanje koje se postavlja je sledeće:

Šta je eco-friendly ili Earth-friendly kozmetika?

Ovi izrazi su se odomaćili u kozmetičkoj industriji, pa je red da ih prvo i definišemo. Dakle, ovi proizvodi su ‘prijateljski nastrojeni prema planeti Zemlji”, odnosno oni minimalno ugrožavaju okolinu ili čak posredno potpomažu njenu zaštitu.

Kakvi su trenutno zahtevi?

Važeća regulativa za eko-kozmetiku propisuje sledeće zahteve:

• Proizvodi moraju biti cruelty-free, odnosno ne smeju se testirati na životinjama;
• Proizvodi ne smeju da sadrže sastojke životinjskog porekla;
• Proizvodi ne smeju da sadrže GMO sastojke;
• Proizvodi ne smeju da sadrže radioaktivne sastojke;
• Proizvodnja se mora odvijati prema cGMP-u, odnosno Kozmetičkoj dobroj proizvođačkoj praksi. To znači da bi trebalo, koliko god je moguće, optimizovati proces i smanjiti zagađenje.

https://www.instagram.com/p/Bc9X86tHHrm/

Šta možemo da promenimo?

Proizvođači i zakonodavci zajedno rade na sledećem:

da se korisnici zadovolje bezbednim proizvodima koji što manje zagađuju planetu.

U tom smislu vidimo nekoliko pravaca koji će se u budućnosti razvijati:

Sastojci bezbedni za okolinu

Iako ih volimo na našoj koži, prirodni sastojci često nisu tako dobri po samu prirodu – pogledajte samo orangutane koji brzo izumiru zbog masovne produkcije palminog ulja; ili kišne šume koje se uništavaju zarad plantaža soje.

https://www.instagram.com/p/Bpb_ztugxaj/?utm_source=ig_share_sheet&igshid=n0idxoampukn

Zato bi prvi i osnovni zahtev za ekološku kozmetiku bio odgovorno nabavljanje sastojaka, bilo sa farmi, iz divljine ili laboratorije. A drugo, da sami sastojci ne budu štetni po okolinu, kao što je slučaj sa filterima za zaštitu od UV zraka koji uništavaju korale (benzofenon-3 i oktilmetoksicinamat su zato zabranjeni na Havajskim ostrvima).

Ambalaža

Izazov je napraviti ambalažu koja nam je vizuelno privlačna, a da je pritom napravljena od recikliranog materijala (ili barem materijala koji može dalje da se reciklira, ili se potpuno i brzo razlaže ako završi na deponiji).

Takva ambalaža mora i da zaštiti proizvod da bi on ostao isti do kraja svog roka upotrebe; da ga sačuva od mikroorganizama, i da sastojci iz ambalaže ne ‘iscure’ u sam proizvod.

Takođe, materijal od kog je pakovanje sačinjeno i sam mora biti odgovorno nabavljen (šta nam vredi što papirno pakovanje može da se reciklira, ako smo za njega morali da posečemo jedno drvo?)

Ideal je da se ambalaža potpuno izbaci – što je donekle i moguće za čvrste proizvode kao što je sapun (na tržištu mogu da se nađu i čvrsti šamponi i puteri za telo kojima i nije potrebno pakovanje). Ovo je praktično nemoguće za kremove i losione sa visokim sadržajem vode, ali ko zna, kako tehnologija napreduje možda će uskoro i to biti moguće.

Proizvodnja

Sledeći izazov je smanjiti zagađenje u fabrici ili laboratoriji. To znači: manja potrošnja vode i struje, minimalno emitovanje zagađivača u vazduh ili ispuštanje otpadnih voda, itd.

Konačno – mi sami

https://www.instagram.com/p/BwV-4DAFlnr/

Prvi korak koji već danas možemo da napravimo jeste da promenimo naše navike. Problem sa zagađenjem ne bi bio ni blizu ovoliki da ne živimo u potrošačkom društvu u kom se stvari kupuju brzo i odbacuju još brže, a sve one završe na istom mestu – deponiji.

Ono što možemo i sami jeste da kupujemo promišljeno i pronalazimo namenu stvarima dokle god je to moguće. Kupka čiji vam se miris ne sviđa možda se dopadne vašoj mami; ruž čija vam nijansa ne odgovara možda je baš idealan za ten najbolje drugarice; a kada kozmetici istekne rok upotrebe, reciklirajte koliko god je to moguće. Pridružite se akciji “Čep za hendikep” i istražite da li u vašem gradu postoji sistem za reciklažu (u Beogradu postoji akcija “Eko kese za čistiji grad”).

Promene uvek počinju jednim korakom. Zašto taj korak ne biste napravili baš vi, i to koliko danas?

Istaknuta fotografija: RitaE sa Pixabay