zec

Testiranje kozmetike na životinjama: istine i zablude

Pola miliona životinja godišnje podleže bolnim i stresnim testovima kozmetičkih sastojaka (podatak: Humane Society International). Više od polovine njih koristi se za proizvode na kineskom tržištu. Čak i neke kompanije koje tvrde da ne testiraju svoje proizvode na životinjama, to ipak čine za azijske zemlje.

Postavlja se pitanje:

dokle smo stigli u borbi za prava životinja kada je kozmetika u pitanju?

Počnimo od početka. A svaki početak počinje pitanjem - zašto.

Zašto se kozmetika testira na životinjama?

Pre svega, testiranje na životinjama je neminovnost za mnoge hemikalijie koje se kasnije koriste na ljudima. Svi lekovi se najpre testiraju na životinjama pre nego što se testiraju na zdravim dobrovoljcima, a i razne hemikalije podležu testiranju da bi se utvrdio njihov toksikološki potencijal - odnosno, da li su otrovne po ljude i životinje. Na ovaj način se određuje i ekološki rizik za hemikalije (testiranje se najčešće vrši na ribama).

Dakle, kada se potegne pitanje “Da li se i zašto kozmetika testira na životinjama?”, tu mislimo samo na one sirovine koje se koriste isključivo u kozmetičkoj industriji. Preparati koji spadaju u grupu lekova ili hemikalije koje nose toksikološki rizik, ne spadaju u ovu kategoriju.

Do početka prošlog veka, kozmetika nije bila preterano strogo regulisana. Međutim, četrdesetih godina zabeleženo je nekoliko slučajeva ozbiljnih neželjenih efekata zbog korišćenja kozmetike. To je izazvalo promenu regulative i strože zahteve za kozmetičke kompanije, koje su morale da testiraju sastojke koje koriste na živim ispitanicima - tj. na životinjama.

Danas se kozmetika testira na životinjama iz nekoliko razloga. Najpre, da bi se proizvođači osigurali u slučaju tužbe. Većina kozmetičkih kompanija koristi sastojke koji su do sada dokazani kao bezbedni, ali neke od kompanija ipak odlučuju da dodatno testiraju svoje proizvode, kao dodatnu meru predostrožnosti.

Zatim, kompanije mogu testirati nove sastojke ili proizvode koji su namenjeni tzv. osetljivoj populaciji (deca, stari, trudnice) ili koži sklonoj alergijama.

Konačno, kao što smo spomenuli u uvodu, najveći broj eksperimentalnih životinja u kozmetičkoj industriji koristi se za potrebe kineskog tržišta. Zbog čega - objasnićemo u nastavku.

A zašto da ne?

Testovi na životinjama su nehumani i surovi; ali su sem toga i skupi i često ne dovode do zaključka da li će proizvod biti bezbedan za ljude ili ne. Eksperimentalne životinje (miševi, zečevi, pacovi) imaju drugačiji metabolizam od nas, drugačiju kožu, itd. pa njihova reakcija na neki sastojak ne mora biti ista, čak ni slična kao reakcija koju bi ljudi imali na isti sastojak.

Kakvo je trenutno stanje u svetu?

TestiranjeŠaroliko. Na pozitivnoj listi nalaze se Evropska unija, Izrael i Indija koji su potpuno zabranili prodaju kozmetičkih proizvoda ili sastojaka koi su testirani na životinjama.

SAD ne zabranjuje testiranje na životinjama, mada postoji nekoliko inicijativa kao što je ICCVAM (Interagency Coordinating Committee on the Validation of Alternative Methods), agencija koja preporučuje alternativne metode koje mogu zameniti životinje u laboratorijskoj analizi.

Zatim stižemo do Japana, gde se mnogi evropski kozmetički sastojci klasifikuju kao kvazi-lekovi. U ovu grupu spadaju farbe za kosu, kreme za uklanjanje dlaka, antiperspiranti i dezodoransi, preparati protiv akni, šamponi protiv peruti... Ovi sastojci se moraju testirati na isti način kao lekovi, što podrazumeva korišćenje životinja u procesu.

Na drugom kraju spektra je Kina, gde svi kozmetički proizvodi i sastojci moraju da budu testirani na životinjama.

To praktično znači da velike kozmetičke kuće moraju da donesu odluku - ili Evropa ili Kina, zato što, ako testiraju svoje proizvode na životinjama da bi ih prodavali u Kini, ne mogu ih prodavati u Evropi; i obrnuto - ako odluče da izbegnu testiranje na životinjama, njihovi proizvodi neće biti odobreni na kineskom tržištu.

U Srbiji je situacija tranzitna - kozmetička regulativa je u procesu modernizacije, pa domaći proizvođači kozmetike mogu da odluče da li će se pridržavati domaćeg zakona (o ispravnosti predmeta opšte upotrebe) ili će krenuti korak napred, i usaglasiti svoje proizvode i proces izrade sa Uredbom o kozmetičkim proizvodima 1223/2009.

Na kraju, incijativa za zabranu testiranja na životinjama je sve snažnija, pa je Evropski parlament izglasao podršku globalnoj zabrani i planira konkretne korake kako bi se stvorio internacionalni sporazum koji bi ovo sproveo u delo.

Da li imamo alternativu?

Zbog svih problema sa testiranjem na životinjama koje smo ranije spomenuli, naučnici uporno rade na pronalaženju alternativnih metoda koje će biti pouzdanije, jeftinije i naravno neće žrtvovati dobrobit životinja zarad industrije lepote. Tako su razvijeni napredni testovi na ljudskim ćelijama i tkivima (tzv. in vitro metode), zatim kompjutersko modelovanje (in silico metode), a koristi se i testiranje na dobrovoljcima (in vivo).

 

atopik-5-trans

Atopik krem mi je umirio kožu za 5 minuta

Uzela sam danas Atopik kremu sa 5% urea-e. To je krema za suvu i osetljivu kožu lica ali kako su mi se obrazi užasno isušili nakon čišćenja treba mi nešto da je nahrani. Umirila mi je lice 2 minuta nakon stavljanja, zaista sve pohvale.

Posted in Blog and tagged , , , , , , .

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *