Istina o aluminijumu u dezodoransima koju nećete naći na Fejsbuku

Danas vlada trend ‘bez’ proizvoda.

Kozmetika bez parabena, bez konzervanasa, bez silikona, bez parfema, bez glutena, bez ftalata… Pitanje je, ima li razloga da izbacujemo sve te silne sastojke iz upotrebe?

Znate i sami da se naši tekstovi zasnivaju na proverenim informacijama – to jest, na objavljenim naučnim studijama. U nauci nema mesta verovanjima, nagađanjima, pričama tipa: “Probala tetka drugarice mog poznanika iz srednje i vidi šta joj se desilo…”

Jedino što se vrednuje jeste eksperiment. Dobro postavljen, objektivan, ogled koji svako može ponoviti i dobiti makar slične ako ne iste rezultate.

Naravno, i među naučnim studijama ima onih boljih i onih lošijih. Zato se ovog puta hvatamo u koštac sa još jednim trendom sličnom onom o parabenima – a to je da aluminijum u dezodoransima izaziva rak dojki i Alchajmerovu bolest.

Prvo i osnovno – šta aluminijum radi u antiperspirantima

Da napravimo razliku – dezodorans dozvoljava znojenje ali ublažava neprijatan miris znoja, najčešće tako što ubija bakterije odgovorne za to što se ‘osećamo’ po vrelom letnjem danu, ili maskira naš miris sopstvenim.

Antiperspirant deluje ranije – sprečava znojenje tako što fizički reaguje sa vodom iz znoja i stvara čepiće koji zapuše znojne žlezde. Nema znojenja – nema ni neprijatnog mirisa.

Aluminijum i njegove soli deluju kao antiperspirant, dakle sprečavaju znojenje.

U čemu je problem?

Panika je počela da se širi krajem 90-ih kada se u SAD-u pojavilo par lančanih mejlova zabrinjavajućeg sadržaja. Ovi mejlovi su tvrdili da antiperspiranti sa aluminijumom sprečavaju telo da se oslobodi štetnih toksina kojih bi se telo u normalnim uslovima rešilo znojenjem. Navodno, ovi toksini se zato nagomilavaju u limfnim čvorovima ispod pazuha, što dalje dovodi do razvoja kancera dojke.

Ovu teoriju je podržalo par studija koje su potvrdile vezu između dva ozbiljna oboljenja i aluminijuma. Na primer, ova studija tvrdi da koža može da upije aluminijum iz antiperspiranata nakon čega on ima efekte nalik estrogenu. Ovaj efekat se navodno dalje pojačava ako neposredno pre nanošenja antiperspiranta obrijete pazuh – malene posekotine predstavljaju otvorena vrata kroz koja aluminijum nesmetano ulazi u krvotok.

Aluminijum zatim, tvrde ovi naučnici, reaguje sa našom DNK i dovodi do mutacija u ćelijama. Dalje, studije su dokazivale i da apsorbovani aluminijum prolazi krvno-moždanu barijeru, ulazi u mozak i tamo uzrokuje Alchajmerovu bolest.

Međutim, ako kritički analiziramo ove studije, primetićemo ozbiljan nedostatak – to što kancerozno tkivo sadrži depoe aluminijuma, ne znači da je taj isti aluminijum doveo do razvoja raka. U suprotnom, kako bismo objasnili činjenicu da i zdravo tkivo dojke sadrži sličan nivo aluminijuma?

Slična logika se može koristiti i u slučaju Švajcarske koja je otišla toliko daleko da su s proleća prošle godine u njihovom parlamentu poslanici razmatrali da li da zabrane proizvode sa aluminijumovim solima. I sve to na osnovu jedne jedine studije izvedene na – miševima.

Istraživači su miševima ubrizgali soli aluminijuma injekcijama, nakon čega su se javili agresivni tumori. Da podsetimo – niti je metabolizam ljudi i miševa isti, niti mi sebi ubrizgavamo aluminijum injekcijama. Jednostavno, zaključci su preuranjeni, da ne kažemo – neozbiljni.

Šta kažu studije

Kao što rekosmo, nisu sve studije iste. Kada razmatramo naučne podatke, sve moramo dovesti u pitanje pre nego što procenimo da li im je verovati ili sačekati dodatna istraživanja. Za početak, sva ozbiljna udruženja za borbu protiv raka objavila su slične stavove – ne postoje dokazi koji govore da aluminijum u antiperspirantima izaziva rak dojke. Slično je i sa Alchajmerom.

Na osnovu čega oni ovo tvrde?

Nećemo vas zamarati desetinama studija, zato smo ovde odabrali najvažnije:

• Ljudi koji su izloženi visokim nivoima aluminijuma na poslu, ne pokazuju viši nivo oboljevanja od demencije od ostatka populacije. Slično, ljudi koji piju velike količine čaja (listići čaja lako apsorbuju aluminijum iz okoline) ne pate od Alchajmerove bolesti ništa češće nego njihovi prijatelji koji više piju kafu.
• Koncentracija aluminijuma u kanceroznim dojkama ne razlikuju se od onih u zdravim grudima.
• Žene koje koriste antiperspirante nisu imale veći rizik od oboljevanja od raka dojke (ali zato genetika i oralni kontraceptivi jesu imali uticaj).
• Nije bilo razlike ni kod žena koje su brijale pazuh neposredno pre nanošenja antiperspiranta, u odnosu na one žene koje su sačekale oko 1h nakon brijanja.
• Za kraj, najveća studija je rađena na 1606 žena i objavljena je 2002. godine u The Journal of The National Cancer Institute. Zaključak? Nije pronađen povećan rizik od raka dojke među ženama koje su koristile dezodoranse ili antiperspiranse, bez obzira da li su prethodno obrijale pazuh ili ne.

I? Da li je aluminijum bezbedan?

Zaključite sami. Mi smo vam izneli dokaze, vi ste porota. Vaše telo je u pitanju, pa odluke na kraju dana ipak morate doneti sami.

Imajte još u vidu da se bezbednost kozmetičkih sastojaka u Evropskoj uniji shvata veoma ozbiljno, a lista ograničenih i zabranjenih supstanci se konstantno revidira. Naučni komiteti imaju zadatak da kontinuirano prate objavljivanje studija, procenjuju bezbednost i na kraju određuju da li je dozvoljeno koristiti sastojak u proizvodima dostupnim na EU tržištu, ili ne.

U Srbiji se propisi užurbano usaglašavaju sa onima u EU, a renomirani proizvođači ih već duže vreme primenjuju – ne toliko zbog obavezne regulative, koliko zbog brige o svojim korisnicima.

Naš savet vam je: ne verujte svemu što pročitate u tabloidima. Često je istina koja se krije iza senzacionalističkih naslova nešto drugačija (podsetite se naših tekstova o ozloglašenim parabenima, magičnom kantarionovom ulju uz koje crnite a da ne izgorite, i zašto nikako ne bi trebalo pripremati kožu za plažu u solarijumu).