“Free from” proizvodi – trend ili opravdana briga?
Ako ste čitali naš prošli članak, videli ste da su se na samom vrhu liste trendova za 2020. našli dezodoransi bez aluminijuma. Kako je nastao free from trend i zašto se više fokusiramo na ono čega nema nego na ono čega ima u preparatima, saznaćete u današnjem tekstu.
Parabeni
Verovatno najozloglašeniji među kozmetičkim sastojcima, parabeni su ujedno među prvima dospeli na crnu listu. Krajem XX veka objavljena je studija koja je povezala korišćenje parabena sa rakom dojke, i tu je sve počelo. Iako naučnici od tada nisu uspeli da ponove studiju i dobiju slične rezultate, sumnja je ostala, pa su proizvođači kozmetike počeli da ih izbacuju iz svojih proizvoda.
Ako ostavimo medijski uticaj po strani i zainteresujemo se za mišljenje referentnih institucija, slika je drugačija. Čak dve velike institucije u svetu kozmetike, Evropski Komitet za bezbednost potrošača (Scientific Comimittee on Consumer Safety) i američka ekspertska grupa za procenu kozmetičkih sastojaka (Cosmetic Ingredinet Review ili CIR), imaju zvaničan stav da je upotreba parabena u kozmetičkim proizvodima dozvoljena i bezbedna, dok god je u odgovarajućim koncentracijama.
Kad smo već načeli temu, važno je naglasiti i to da je u Evropi zabranjeno reklamirati proizvod kao „paraben free„, jer degradira čitavu grupu sastojaka za koje je potvrđeno da su bezbedni.
Već smo pisali detaljnije o parabenima i njihovoj nezasluženoj reputaciji, pa taj tekst pogledajte ovde, a da se mi vratimo na temu.
Konzervansi
Sledeća grupa na udaru bili su konzervansi u celini. Identifikovani kao štetni po kožu, doveli su do razvoja proizvoda bez konzervanasa koji su odmah proglašeni za bezbednije, nežnije i bezopasnije.
Međutim, moramo se podsetiti da su konzervansi tu da proizvode učine bezbednijim. Bez konzervanasa vaš omiljeni krem bi vrlo brzo postao rasadnik bakterija i gljivica koje bi prvim nanošenjem postale stanovnici vaše kože, a ubrzo bi dovele i do infekcije. Da ne pričamo o neprijatnom mirisu i izgledu koji bi preparat zadobio.
Postoji nekoliko grupa proizvoda koji se mogu relativno bezbedno formulisati bez primene konzervanasa, ali to su samo proizvodi koji ne sadrže vodu (puteri, balzami za usne, ulja), ili proizvodi za jednokratnu upotrebu koji su hermetički zatvoreni. Svi ostali moraju biti konzervirani kako bi se osigurala bezbednost korisnika.
Hemikalije
Vremenom je pokret evoluirao u borbu protiv “hemikalija”, misleći na sastojke koji “nisu prirodni”, odnosno ne potiču od biljaka i životinja. Na toj listi su se našli na primer vazelin, parafin, i drugi. Vremenom su na ovu listu dospeli svi oni sastojci koji nam zvuče strano i ‘neprirodno’, kao što su kokoamidopropilbetain ili tetranatrijum EDTA.
Zato bismo hteli da vam skrenemo pažnju na dve stvari:
- Skoro sve može da se predstavi tako da zvuči kao opasna hemikalija. Čak i vodu možemo da nazovemo dihidrogen-monoksidom i učinimo da zvuči rogobatno. Zato ne sudite po imenu, već ako vas neki sastojak brine, istražite više o njemu.
- Koliko god mi u Crystal Derma laboratoriji voleli prirodne sastojke, činjenica je da prirodno nije uvek i bolje, ali važi i to da hemijski dobijeni sastojci nisu uvek štetni. Tehnologija nam je omogućila da one sastojke koji su se nekada koristili kao prerađevine bilja ili životnjskog materijala, danas dobijamo u laboratorijskim uslovima. Tako dobijeni sastojci su čistiji i jeftiniji, pa su i preparati priuštivi.
Reč-dve upozorenja
Nakon svega napisanog, ne mislimo da ne bi trebalo da brinete o kozmetici koju koristite, daleko od toga. Ali pre nego što se povedete za trendovima i marketinškim strategijama, istražite proizvod i sastojke koje sadrži, pa sami odlučite da li vam ono što čujete odgovara ili ne. Ovo je naročito važno ako imate osetljivu kožu, rozaceu, psorijazu, i sl.
Da li se vi vodite “free from” oznakama, ili imate druge prioritete kada birate kozmetiku? Pišite nam u komentarima, vaša iskustva će biti vredna drugim čitaocima.
