Nega kože tokom i posle zračenja

Ako vas ili nekoga u vašem okruženju očekuje tretman zračenjem, važno je da se informišete na vreme. Kao i bilo koji drugi medicinski tretman, zračenje nosi rizik neželjenih efekata. Ali uz par dobrih saveta možete sprečiti ili makar kontrolisati nelagodnosti koje se javljaju zbog terapije.

Zbog terapije karcinoma koža može da postane veoma osetljiva i iritirana. Zato je nega kože tokom i posle zračenja ključna da biste izbegli veće komplikacije.

Radijacijski dermatitis – šta je i zašto nastaje?

Kada se telo podvrgne radioterapiji, često stradaju ćelije površinskog sloja kože, tj. epiderma. Ove ćelije se brzo dele, a jonizujuće zračenje oštećuje njihovu DNK, stvara slobodne radikale i tako ih ubija. Te mrtve ćelije izlaze na površinu, i tako se stvaraju perutanje, suvu kožu, svrab i crvenilo.

Njihovo mesto zauzimaju nove ćelije epiderma koje telo počinje brzo da stvara. Međutim, nekada telo ne može da izdrži tempo kojim zračenje oštećuje ćelije kože, pa nastaju upala i otok. Retko mogu da se iskomplikuju i u otvorene rane.

Prve promene na koži se očekuju 10 do 14 dana od početka tretmana zračenjem. 7-10 dana po završetku reakcija dostiže svoj pik, a u narednih 4 do 6 nedelja koža se obnavlja i simptomi polako posustaju.

Ovakva reakcija se u medicini naziva radijacijski dermatitis. Javlja se kod 95% ljudi koji prolaze tretman zračenjem, i to uglavnom kod karcinoma dojke, glave i vrata.

U ređim slučajevima radijacijski dermatitis može da se javi i par meseci posle završetka terapije, i tada govorimo o hroničnom obliku. Koža može biti zadebljana, sa povećanom ili smanjenom pigmentacijom, sa vidljivim krvnim sudovima ili čak i otvorenim ranama.

Reakcija kože na zračenje zavisi od nekoliko faktora – od tipa zračenja (spoljno ili unutrašnje), lokacije karcinoma, tehnike zračenja, količine zračenja koja vam je propisana, stanja kože, i td.

Šta da preduzmete tokom terapije zračenjem

Režim nege koji smo opisali ispod bi trebalo da primenite od prvog dana terapije, pa sve dok se koža ne vrati u svoje normalno stanje. To može biti par nedelja nakon što završite sa zračenjem, ali može da potraje i duže.

1. Ako primetite crvenilo, svrab, suvoću kože ili otok, konsultujte se sa svojim radiologom ili drugim specijalistom koji vam vodi terapiju. Oni će vam dati najrelevantnije preporuke kako da sprečite komplikacije. Ako ne možete u kratkom roku da odete kod lekara, stavite hladne obloge par puta dnevno po 15-20 minuta. Nemojte da mažete nikakve kozmetičke proizvode dok ne dobijete odobrenje lekara.
2. Operite kožu svakog dana mlakom, ne vrućom vodom i nežnim sredstvom bez deterdženata (kao što je Atopik mlečna kupka). Nemojte koristiti lufe, sunđere ili četke, već rukom nanosite penu. Mlaz vode ne bi trebalo da udara direktno u kožu koja je izložena zračenju.
3. Osušite se mekanim pamučnim peškirom. Tupkajte, nemojte da trljate kožu.
4. Nemojte da koristite parfimisane proizvode na koži koja je izložena zračenju – parfeme, dezodoranse, kremove i losione. Na tom delu kože koristite lagane hidrantne proizvode koji se lako razmazuju (emuzije tipa ulje u vodi – losione ili laganije kreme).
5. Hidrirajte kožu dva puta dnevno – to će joj pomoći da brže obnovi svoju zaštitnu barijeru i nadoknadi vlažnost. Da biste bili sigurni, posavetujte se sa svojim lekarom oko proizvoda koje smete da koristite. Naša preporuka je Atopik linija koja je posebno formulisana za osetljivu i izrazito suvu kožu.
6. Nemojte brijati, depilirati ili koristiti kreme za uklanjanje dlaka na tretiranoj koži. Ako baš morate, koristite električni brijač i brijajte se u smeru rasta dlake. Nemojte koristiti penu ili gel za brijanje.
7. Ako se stvore rane, pratite upustva svog lekara ili medicinske sestre koji vam vode terapiju. Oni će vam objasniti kako da previjate, čistite i negujete ranu. Nemojte mazati ništa sem onoga što vam vaš lekar ili sestra preporuče.
8. Nemojte stavljati nikakve lepljive flastere, zavoje i slično. Ako morate da nosite transdermalni flaster, postavite ga na kožu koja nije izložena zračenju.
9. Nemojte da koristite antiperspirant. Dezodorans možete da koristite ako koža nije iritirana (pisali smo ovde o razlikama između antiperspiranta i dezodoransa). Izbegavajte i talk.
10. Ako ste na terapiji tokom leta i znojite se, možete da koristite puder na bazi kukuruznog skroba. Slobodno ga nanesite na prevoje i delove koji se znoje, da izbegnete trenje i gljivične infekcije.
11. Nosite široku odeću od prirodnih materijala, da smanjite trenje. Nosite brushalter bez fišbajna ili ga nemojte nositi uopšte ako je koža oko grudi iritirana.
12. Smanjite trenje kože o kožu. Trudite se da držite ruke dalje od tela, ili postavite tanku gazu između delova koji se dodiruju (na primer, između dojki i rebara).
13. Ako izlazite napolje, nosite odeću koja prekriva delove kože izložene zračenju. S obzirom na letnje temperature u našoj zemlji, birajte tanke materijale od pamuka ili lana, širokog kroja, da biste se osećali prijatnije. Samo je važno da se odeća ne providi, jer vam onda ne pruža zaštitu od UV zraka. Na glavi su obavezni naočare i šešir širokog oboda. Držite se hladovine koliko god je moguće.
14. Solarijumi su definitivno jedno veliko NE (pisali smo o njima ovde).
15. Svakog dana koristite SPF od najmanje 40. Konsultujte se sa vašim lekarom koji proizvod bi bio najbolji za vas.
16. Nemojte izlagati kožu ekstremnim temperaturama, ni niskim ni visokim. U to spadaju termosi, ledene obloge, đakuzi, električna ćebad, saune, i td. Zimi zaštitite kožu od hladnoće toplom odećom od prirodnih materijala.
17. Ako vam koža nije iritirana, vaš lekar će vam verovatno reći da je bezbedno da plivate u bazenu koji je dezinfikovan hlorom (istuširajte se čistom vodom čim izađete iz bazena).
18. Zaštitite kožu i kada obavljate kućne poslove – rukavice su obavezne dok perete sudove ili ribate kupatilo.
19. Ako se stvore plikovi ili vas koža svrbi, nemojte se češati ili ljuštiti kožu. Tako otvarate vrata infekciji. Ostavite kožu da prirodno nadoknadi gubitak oštećenih ćelija; plik ili isperutana koža zaštitiće nove slojeve koji se razvijaju ispod njih.

Kako da se ponašate posle zračenja

Čak i ako niste imali neželjene efekte tokom terapije, koža može da odreaguje nekoliko nedelja, meseci, pa čak i godina kasnije. Zato je važno da pravilno brinete o svojoj koži i reagujete na prve znake iritacije.

Ako primetite crvenilo, osip, svrab, pigmentaciju ili neku drugu promenu, konsultujte se sa svojim onkologom, radiologom ili dermatologom.

Svakodnevno negujte kožu hidrantnim proizvodima koji potpomažu regeneraciju. Tu je naša Atopik linija, ali možete probati i neki od Panthenol proizvoda.

Od sada pa zauvek, štitite kožu od sunca. Svako ko prođe kroz tretman zračenjem ima viši rizik od razvoja karcinoma kože na mestu zračenja, a on se može razviti i posle nekoliko godina. Zato je ključno da se zaštitite SPF-om, i leti i zimi.

Upozorenje

Konsultujte svog lekara ako imate:

• Groznicu,
• Temperaturu iznad 38°C,
• Bol ili neprijatnost u zoni zračenja,
• Crvenilo, otok ili zadebljanje,
• Osip ili plikove na mestu zračenja,
• Otvorene rane,
• Druge simptome koji su se iznenada javili.