Kozmetičar ili dermatolog – u čemu je razlika?
“Profesionalni tretmani lica sa trajnim rezultatima koji će učiniti da zablistate punim sjajem.”
“Uživajte u vrhunskim tretmanima stručnih profesionalaca sa višegodišnjim iskustvom.”
“Prijatan ambijent uz veoma ljubazno i stručno osoblje.”
Ove bombastične tvrdnje pronaći ćete na svakom koraku – reč je o reklamama za kozmetičke salone koji nude raznovrsne tretmane za negu lica i tela. Na prvi pogled, ovi tretmani su efikasni, prijatni i izvode ih stručnjaci u svojoj oblasti.
Međutim, prvo pitanje koje bi trebalo da nam padne na pamet jeste šta znači biti stručan u oblasti nege kože? Kolika je to stručnost ‘dovoljna’ da nekome poverimo svoju kožu?
Nega vs. lečenje
Prvo pitanje koje se nameće jeste šta je vašoj koži potrebno. Ako ste u potrazi za hidratantnim tretmanom koji će samo osvežiti vašu kožu ili želite aromaterapijsku masažu lica da biste se opustili, onda vam možda diploma sa fakulteta ne predstavlja prioritet. Ali ako patite od akni, koža vam je oštećena od sunca ili se borite sa guščijom kožom, onda verovatno želite savet stručnog lica koje vam može tačno reći u čemu je problem i kako se sa njim boriti. I tu stižemo do dileme…
Dermatolog vs. kozmetičar
Pre svega, razlika je u obimu stručnog obrazovanja.
Dermatolozi su lekari, koji su završili medicinski fakultet – to znači 6 godina učenja o čitavom telu, uključujući kožu, krvne i limfne sudove, žlezde, hormone, itd. Nakon toga slede stažiranje i specijalizacija u oblasti dermatologije – dug i mukotrpan put kako bi se došlo do zvanja i znanja dermatologa.
Sa druge strane, kozmetičari su u najvećem broju slučajeva završili jedan ili više kurseva o nezi kože, masaži, čišćenju lica, depilaciji, itd. Njihovo prethodno obrazovanje može biti sa medicinskom pozadinom (npr. srednja medicinska škola), ali i ne mora, nije neophodno.
Šta to praktično znači?
Rezultat je sledeći – dermatolozi dijagnostikuju a zatim leče oboljenja i stanja kože, kose i noktiju. Kozmetičari izvode tretmane kose, kože i noktiju koji nisu invazivni, odnosno koji ne bodu, seku ili na bilo koji način oštećuju kožu.
Barem bi tako trebalo da bude.
U idealnoj situaciji, dermatolog je taj koji propisuje terapiju i izvodi zahtevnije tretmane, a zatim preusmerava pacijenta na kozmetičara koji može da nastavi sa nežnijim tretmanima koji će pomoći koži da se oporavi.
Nažalost, danas je sve više primera kozmetičara koji daju injekcije botoksa ili hijalurona, rade hemijske pilinge, mikrodermoabraziju, itd. Ovo su primeri tretmana koji mogu izazvati ozbiljne probleme na koži ako se nepravilno izvode, pa bi trebalo da ih rade isključivo dermatolozi.
Zato je naš savet da uvek proverite ko vam radi tretman, pogotovo ako se odlučite za neku od agresivnijih opcija. Greške su bolne i teško se ispravljaju, pa birajte pažljivo.