Ekcem kod dece: kako da ga prepoznate i držite pod kontrolom

Vodite računa o higijeni, koristite kvalitetnu kozmetiku za svoje mališane, pazite na njihovu ishranu, pa opet – kad pogledate detetove obraščiće zabrinu vas crvenilo i suvoća. Mnoge mame kažu da su često u nedoumici da li je to prosto neka iritacija, ili je u pitanju ekcem.

Zato ćemo vam danas otkloniti dilemu: objasnićemo kako da prepoznate da li vaše dete ima ekcem ili atopijski dermatitis, i kako da se borite sa njim.

Šta je tačno ekcem?

Ekcem je grupa oboljenja kože kod kojih ona postaje suva, crvena, iritirana i svrbi. Kada se narodski kaže ‘ekcem’, obično se misli na atopijski dermatitis koji je u medicini u stvari najčešći tip ekcema. Zato ćemo u tekstu koristiti oba naziva.

Dakle, atopijski dermatitis je često oboljenje kod dece, čak 10-20% mališana u razvijenim zemljama ga ima. (1) To je hronično stanje koje se prvi put najčešće javlja kod bebica starosti 3 do 6 meseci (2). Suvoća i svrab sami po sebi su dovoljno iritantni da smetaju detetu, ali ako se uz to još i razvije bakterijska infekcija, simptomi mogu biti toliko neprijatni da dete postaje nervozno, ne može da spava, stalno se češe, i slično. Tada ne pati samo dete, već cela porodica.

Šta izaziva ekcem?

Iako dermatolozi svakodnevno viđaju ekcem kod dece, još uvek se ne zna šta ga tačno izaziva. Najverovatnije je to kombinacija genetike, nezrelog imuniteta i faktora iz okoline (hladno i suvo vreme, vruća voda, jaki deterdženti, i slično).

Deca koja imaju ekcem često imaju i druge alergije (na primer, na polen ili grinje) ili astmu, zato se pretpostavlja da mlad, još uvek nedovoljno razvijen imuni sistem igra veliku ulogu – otud termin ‘atopijski’ u nazivu (atopija znači alergija).

Svako drugo dete sa atopijskim dermatitisom razvije i alergijsku astmu, oko 75% dece ima i alergiju na polen ili alergijski rinitis, a 1/3 mališana alergiju na hranu (3). Ako mama ili tata imaju ekcem ili alergije, onda je veća verovatnoća da će ih i dete imati, ali da razjasnimo jednu važnu stvar: ekcem NIJE zarazan, i ne prenosi se sa osobe na osobu.

Kako da prepoznate ekcem kod deteta

Ekcem može da se javlja povremeno ili da bude prisutan duže vreme, i može da se javi na bilo kom delu tela. Kod bebica najčešće se pojavljuje na licu – obrazima i čelu, zatim na vratu, koži glave, laktovima i kolenima. Kod malo starije dece simptomi se obično jave na unutrašnjoj strani laktova i kolena, na vratu, oko usta, na ručnim i nožnim zglobovima, i na šakama.

Svako dete pokazuje malo drugačiju sliku ekcema, ali generalno simptomi su:

• suva koža koja se peruta i jako svrbi,
• iritacija, crvenilo i otok,
• neravnine na licu, rukama i butinama koje mogu da se pretvore u kraste (ako se raščešu iz njih izlazi žućkasta tečnost),
• crveni osip,
• bleda koža na licu ili tamni krugovi oko očiju,
• od češanja se javljaju zadebljana koža i ožiljci.

Kako dermatolog postavlja dijagnozu ekcema?

Ako ste već vodili dete kod lekara i dobili dijagnozu atopijskog dermatitisa, možda ste se zapitali:

Da li se za ekcem rade neke analize, ili se dijagnoza postavlja tako, ‘odokativno’?

Da bi se utvrdilo da li dete ima ekcem, prvo se počinje sa pregledom simptoma i analizom detetovog zdravstvenog kartona. To podrazumeva i razgovor sa roditeljima i uzimanje medicinske istorije: da li neko od članova porodice ima (ili je imao) ekcem, alergije, astmu, često curenje nosa, i td.

Na osnovu tih informacija donosi se dijagnoza atopijskog dermatitisa. Nažalost, ne postoji jednostavan i direktan test kojim se potvrđuje ekcem, mada nekada dermatolog može da uradi analizu krvi kroz koju će pogledati nivo imunoglobulina, ili kožni test na alergije.

Može da se uradi i test isključivanja najčešćih alergena: vaš lekar će vam preporučiti da detetu izbacite iz ishrane jaja, mleko, soju, koštunjave plodove, i sl., da zamenite prašak za veš ili sapun kojim kupate dete, izbacite omekšivač iz upotrebe, i td. Zatim se prati da li ima poboljšanja, i na osnovu toga se daju preporuke.

Kako se ekcem leči kod dece?

Loša vest je da ne postoji lek za atopijski dermatitis. Dobra vest je da postoje lekovi i kozmetički proizvodi koji mogu da drže simptome pod kontrolom.

Nakon što dermatolog ustanovi dijagnozu, dobićete preporuku za terapiju i negu. Da li će dete dobiti terapiju ili ne zavisi od više faktora – koliko su simptomi jaki, koliko godina dete ima, da li ima drugih zdravstvenih problema, i td.

Cilj tretmana je da se ublaži svrab, primiri zapaljenje, spreči infekcija i ojača kožna barijera. U tu svrhu vaš dermatolog može da propiše:

• kortikosteroid mast ili krem, da bi se umirio svrab i ublažila iritacija dok traje ‘napad’, odnosno pogoršanje simptoma (kortikosteroidi NE SMEJU da se koriste svakodnevno na duže staze);
• antibiotik, ako se razvila bakterijska infekcija;
• antihistamin sirup ili tablete, da ublaži simptome alergije i pomogne detetu da se manje češe u snu;
• biološke ili imunološke lekove, kod jakih simptoma.

Naročito je važno da se spreči infekcija, odnosno da se brzo reaguje ako do nje dođe. Staphylococcus aureus je bakterija koja najčešće pogoršava simptome ekcema. Zato je važno da se ojača zaštitna barijera kože i održava visok nivo vlažnosti da do infekcije ne bi ni došlo.

Da napomenemo da je važno da se obratite lekaru ako dete dobije temperaturu ili primetite da su zahvaćeni delovi tela topli na dodir i crveni, da su se pojavile tačkice ispunjene gnojem, ili plikovi.

Simptomi koji se ne kontrolišu dobro često dovode do problema sa spavanjem, manjka samopouzdanja, visokog stresa za čitavu porodicu, problema u školi… (4-7) Ovo vam ne govorimo da bismo vas plašili, već da bismo vas podstakli da što pre potražite savet dermatologa. Uz pravu terapiju i odgovarajuću negu, koža vašeg deteta će se brzo primiriti.

Nakon što se svrab primiri i delovi tela zahvaćeni osipom postanu glatki i mekani na dodir, lekove bi trebalo polako prorediti, a akcenat staviti na negu kozmetikom koja je formulisana baš za atopičnu kožu. Jednom ili dva puta dnevno kožu deteta mažite nekim od Atopik proizvoda: za bebe, to je Atopik emolijentni krem sa dodatim probiotikom koji će izbalansirati poremećenu mikrofloru kože – odnosno, podstaći će razvoj dobrih bakterija na koži. Sem toga, ulja bogata esencijalnim masnim kiselinama suzbiće crvenilo i umiriti nelagodu.

Za decu stariju od 3 godine preporučujemo Atopik krem sa 5% uree i probiotikom, proizvod koji je dokazan i klinički i u praksi. Kod njega će koža lica i tela takođe dobiti koristi probiotika, ali i hidrataciju koju obezbeđuje urea. Za negu tela starije dece možete probati i Atopik emulziju sa 7% uree, mlečnom kiselinom i omega-3 masnim kiselinama. Svi ovi sastojci obezbediće koži dovoljnu vlažnost i snažnu barijeru kako bi se svrab najpre primiro, a onda i da se ne bi vraćao.

Dakle, da naglasimo: terapija, kao što su kortikosteroidi, koristi se isključivo prema preporuci lekara i to kratkotrajno, dok se simptomi ne primire. Nega atopičnom kozmetikom je svakodnevna i trajna, da bi simptomi ostali mirni i pod kontrolom.

Kako se boriti sa ekcemom

Ma koliko da vam situacija trenutno deluje stresno, znajte da se ekcem u najvećem broju slučajeva primiri kad dete malo poraste. Sem toga, ako budete uporni i disciplinovani prateći savete iz ovog teksta, simptomi bi trebalo da budu veoma blagi ili čak da se uopšte ne javljaju.

Da biste sprečili pogoršanje ekcema kod deteta, trebalo bi da se pridržavate sledećih pravila:

1. Zamenite kupke, gelove za tuširanje i sapune Atopik mlečnom kupkom koja ne isušuje kožu, već i tokom samog kupanja dodatno neguje i umiruje. Ova kupka ne sadrži ni sulfate ni PEG-ove koji se nalaze u skoro svim gelovima za tuširanje, a koji su pregrubi za osetljivu dečju kožu. Dodatak ulja žutog noćurka, pšeničnih klica i koštica grožđa pomoći će da koža bude mekana, glatka, snažne barijere.
2. Dete kupajte mlakom, nikako vrućom vodom, i izbegavajte duge tople kupke. Posle tuširanja kožu isušite nežnim tapkanjem mekanim peškirom, a odmah potom namažite kožu Atopik kremom ili emulzijom.
3. Koristite hipolaergijski prašak za veš i izbacite omekšivač iz upotrebe.
4. Detetu oblačite odeću od prirodnih, glatkih materijala (ma koliko inače bila dobra, vuna na primer može da pogorša svrab).
5. Podsećajte dete da se ne češe, i redovno skraćujte noktiće.
6. Tokom leta, trudite se da se dete ne znoji previše, jer znoj takođe može da iritira kožu.
7. Dete bi trebalo da pije dosta vode u toku dana i da izbegava stres, koliko je to moguće.
8. Iz kuće uklonite tipične alergene kao što su grinje, buđ i dim duvana.
9. Izbacite iz upotrebe parfeme, osveživače vazduha, mirišljave sveće i agresivne hemikalije za čišćenje doma.
10. Izbegavajte boravak napolju kada je nivo polena u vazduhu visok.

Još nekoliko saveta koji mogu da pomognu

Naučnici aktivno rade na tome da otkriju izazivače atopijskog dermatitisa, kao i da pronađu mere koje će ublažiti simptome. Ipak, obim postojećih dokaza nije dovoljno veliki da bismo mogli sa sigurnošću da vam kažemo da će vam ovi saveti pomoći. Zato ćemo ih ovde navesti, a vama ostavljamo da dalje istražujete i eksperimentišete.

Postoji obilje dokaza koji potvrđuju da je zdrava mikrobiološka flora – odnosno, mnoštvo ‘dobrih’ bakterija – u crevima, disajnim putevima i na koži ključna za pravilan razvoj imuniteta. Postoje dva pravca na ovu temu – jedan je ono što mama jede u trudnoći i kako to utiče na razvoj bebe, a drugi šta beba, odnosno dete jede tokom perioda intenzivnog razvoja. Riba bogata omega-3 masnim kiselinama, mediteranska dijeta, suplementi vitamina C, D i E, suplementi cinka u ishrani majke tokom trudnoće – svi ovi sastojci imaju iza sebe studije koje pokazuju da mogu da smanje rizik od alergija kod dece. (8) Ima i podataka da suplementacija vitaminom D kod dece koja se ne izlažu često suncu takođe može da bude od pomoći. (9)

Dojenje takođe podstiče zdravu mikrofloru i pravilno sazrevanje imuniteta bebe. Ima dokaza da ako mama doji duže od 4 meseca, smanjuje se rizik od atopijskog dermatitisa, čak i ako ima istorije alergija u porodici. (10-16)

Probiotici (žive bakterije) i prebiotici (hrana za ‘dobre’ bakterije) možda mogu da pomognu da spreče razvoj ekcema, i postoji nekoliko studija koje imaju optimistične nalaze. (17-25)

Umesto zaključka, ohrabrenje

Dobro znamo koliko je stresno kada gledamo svoje dete koje se noću budi zbog svraba, čije je telo prekriveno tragovima češanja, a lice crveno i perutavo. Pogotovo je stresno kada ne znamo kako da pomognemo.

Ali budite uporni: za par godina verovatno više nećete ni pomisliti na ekcem, a uz pravilnu negu koža vašeg deteta će se brzo stabilizovati. Čitanjem ovog teksta do kraja već ste napravili prvi korak ka rešenju. Sada vam preostaje da budete dosledni i verujte, vremenom ćete primetiti značajno poboljšanje.

Ako imate neki trik ili preporuku koji su vama pomogli da umirite ekcem kod deteta, pišite nam u komentarima – vaše iskustvo može biti od velike koristi drugim roditeljima koji su u sličnoj situaciji.

Resursi za dalje istraživanje:

1. Lyons JJ, Milner JD, Stone KD. Atopic dermatitis in children: clinical features, pathophysiology, and treatment. Immunol Allergy Clin North Am. 2015 Feb;35(1):161-83. doi: 10.1016/j.iac.2014.09.008. Epub 2014 Nov 21. PMID: 25459583; PMCID: PMC4254569.
2. https://www.stanfordchildrens.org/content-public/pdf/bayside-medical-group/BMG_PCHA_Eczema_6-19-13.pdf
3. https://nationaleczema.org/
4. Su JC, Kemp AS, Varigos GA, Nolan TM. Atopic eczema: its impact on the family and financial cost. Archives of disease in childhood. 1997 Feb;76(2):159–62. PubMed PMID: 9068310. Pubmed Central PMCID: 1717083. [PMC free article] [PubMed] [Google Scholar]
5. Paller AS, McAlister RO, Doyle JJ, Jackson A. Perceptions of physicians and pediatric patients about atopic dermatitis, its impact, and its treatment. Clinical pediatrics. 2002 Jun;41(5):323–32. PubMed PMID: 12086198. [PubMed] [Google Scholar]
6. Chamlin SL, Frieden IJ, Williams ML, Chren MM. Effects of atopic dermatitis on young American children and their families. Pediatrics. 2004 Sep;114(3):607–11. PubMed PMID: 15342828. [PubMed] [Google Scholar]
7. Beattie PE, Lewis-Jones MS. An audit of the impact of a consultation with a paediatric dermatology team on quality of life in infants with atopic eczema and their families: further validation of the Infants’ Dermatitis Quality of Life Index and Dermatitis Family Impact score. The British journal of dermatology. 2006 Dec;155(6):1249–55.PubMed PMID: 17107397. [PubMed] [Google Scholar]
8. https://www.frontiersin.org/articles/10.3389/fped.2020.577413/full
9. https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S0091674914011142
10. Kezic S, O’Regan GM, Lutter R, Jakasa I, Koster ES, Saunders S, et al. Filaggrin loss-of-function mutations are associated with enhanced expression of IL-1 cytokines in the stratum corneum of patients with atopic dermatitis and in a murine model of filaggrin deficiency. The Journal of allergy and clinical immunology. 2012 Apr;129(4):1031–9. e1. PubMed PMID: 22322004. Pubmed Central PMCID: 3627959. [PMC free article] [PubMed][Google Scholar]
11. Miajlovic H, Fallon PG, Irvine AD, Foster TJ. Effect of filaggrin breakdown products on growth of and protein expression by Staphylococcus aureus. The Journal of allergy and clinical immunology. 2010 Dec;126(6):1184–90. e3. PubMed PMID: 21036388. Pubmed Central PMCID: 3627960. [PMC free article] [PubMed] [Google Scholar]
12. Irvine AD, McLean WH, Leung DY. Filaggrin mutations associated with skin and allergic diseases. The New England journal of medicine. 2011 Oct 6;365(14):1315–27. PubMed PMID: 21991953. [PubMed] [Google Scholar]
13. Kottke MD, Delva E, Kowalczyk AP. The desmosome: cell science lessons from human diseases. Journal of cell science. 2006 Mar 1;119(Pt 5):797–806. PubMed PMID: 16495480. [PubMed] [Google Scholar]
14. Jonca N, Leclerc EA, Caubet C, Simon M, Guerrin M, Serre G. Corneodesmosomes and corneodesmosin: from the stratum corneum cohesion to the pathophysiology of genodermatoses. European journal of dermatology : EJD.2011 May;21(Suppl 2):35–42. PubMed PMID: 21628128. [PubMed] [Google Scholar]
15. James KA, Culton DA, Diaz LA. Diagnosis and clinical features of pemphigus foliaceus. Dermatologic clinics.2011 Jul;29(3):405–12. viii. PubMed PMID: 21605805. Pubmed Central PMCID: 3108573. [PMC free article][PubMed] [Google Scholar]
16. Vasilopoulos Y, Cork MJ, Murphy R, Williams HC, Robinson DA, Duff GW, et al. Genetic association between an AACC insertion in the 3′UTR of the stratum corneum chymotryptic enzyme gene and atopic dermatitis. The Journal of investigative dermatology. 2004 Jul;123(1):62–6. PubMed PMID: 15191543. [PubMed] [Google Scholar]
17. Leung DY. Why is eczema herpeticum unexpectedly rare? Antiviral research. 2013 May;98(2):153–7. PubMed PMID: 23439082. Pubmed Central PMCID: 3773952. [PMC free article] [PubMed] [Google Scholar]
18. Heyd J, Donnenberg AD, Burns WH, Saral R, Santos GW. Immunoglobulin E levels following allogeneic, autologous, and syngeneic bone marrow transplantation: an indirect association between hyperproduction and acute graft-v-host disease in allogeneic BMT. Blood. 1988 Aug;72(2):442–6. PubMed PMID: 3042039. [PubMed][Google Scholar]
19. Dong S, Maiella S, Xhaard A, Pang Y, Wenandy L, Larghero J, et al. Multiparameter single-cell profiling of human CD4+FOXP3+ regulatory T-cell populations in homeostatic conditions and during graft-versus-host disease. Blood.2013 Sep 5;122(10):1802–12. PubMed PMID: 23818545. [PubMed] [Google Scholar]
20. Clave E, Busson M, Douay C, Peffault de Latour R, Berrou J, Rabian C, et al. Acute graft-versus-host disease transiently impairs thymic output in young patients after allogeneic hematopoietic stem cell transplantation.Blood. 2009 Jun 18;113(25):6477–84. PubMed PMID: 19258596. [PubMed] [Google Scholar]
21. Di Ianni M, Falzetti F, Carotti A, Terenzi A, Castellino F, Bonifacio E, et al. Tregs prevent GVHD and promote immune reconstitution in HLA-haploidentical transplantation. Blood. 2011 Apr 7;117(14):3921–8. PubMed PMID: 21292771. [PubMed] [Google Scholar]
22. Darsow U, Pfab F, Valet M, Huss-Marp J, Behrendt H, Ring J, et al. Pruritus and atopic dermatitis. Clinical reviews in allergy & immunology. 2011 Dec;41(3):237–44. PubMed PMID: 21207193. [PubMed] [Google Scholar]
23. Dillon SR, Sprecher C, Hammond A, Bilsborough J, Rosenfeld-Franklin M, Presnell SR, et al. Interleukin 31, a cytokine produced by activated T cells, induces dermatitis in mice. Nature immunology. 2004 Jul;5(7):752–60.PubMed PMID: 15184896. [PubMed] [Google Scholar]
24. Sonkoly E, Muller A, Lauerma AI, Pivarcsi A, Soto H, Kemeny L, et al. IL-31: a new link between T cells and pruritus in atopic skin inflammation. The Journal of allergy and clinical immunology. 2006 Feb;117(2):411–7.PubMed PMID: 16461142. [PubMed] [Google Scholar]
25. https://onlinelibrary.wiley.com/doi/abs/10.1111/j.1398-9995.2005.00956.x