U i na našem telu živi na stotine, možda i hiljade različitih vrsta bakterija. Mada je teško odrediti koliko ih tačno ima, ono što se zna jeste da se njihov broj meri u bilionima (ako ste čuli za podatak da ljudsko telo ima 10x više bakterija nego sopstvenih ćelija, to i nije baš tako – ovde možete pročitati zašto. Ipak, jedno je sigurno, bakterija u našem telu ima barem koliko i naših ćelija, i život bez njih ne bi bio moguć).
Svi ti sićušni organizmi žive u skladu i harmoniji sa našim ćelijama, pomažući im da funkcionišu na optimalnom nivou. Ako se ovaj balans poremeti, dolazi do jednog od dva problema: ili neke od normalno prisutnih vrsta mikroba počinju prekomerno da rastu, što stvara sve veći poremećaj ravnoteže; ili se otvaraju vrata tzv. patogenim mikrobima da izazovu infekciju.
Ono što je interesantno jeste da na našoj koži često žive bakterije koje mogu da izazovu vrlo opasne, u nekim slučajevima i smrtonosne infekcije. Međutim, dokle god svi žive u miru i slozi, niko nikog ne dira, niko se ne buni i – problema nema.
Pogledajte par primera bakterija koje verovatno imate i na sopstvenoj koži, a koje u određenim situacijama mogu da budu itekako nezgodne.
Propionibacterium acnes
Ova vrsta bakterija je najzaslužnija za pojavu akni. Sebum koji koža luči služi im kao sjajna podloga za rast i razvoj, pa na masnoj koži ove bakterije bujaju. Prekomerno lučenje sebuma zapuši pore, pa u folikulima dlaka P. acnes počinju da se množe. Ovo podstiče odgovor imuniteta i stvara se zapaljenje, a sve to se na koži manifestuje kao – bubuljica.
Iako akne ne mogu baš da se porede sa drugim infekcijama o kojima ćete čitati u nastavku teksta, sigurni smo da i sami znate koliko mogu da budu neprijatne i uporne, ali i da naruše kvalitet života.
Staphylococcus epidermidis
Ovaj rod uključuje nekoliko bakterijskih vrsta koje normalno žive na koži, a koje mogu biti potencijalno opasne. Jedna od njih je Staphylococcus epidermidis, obično bezopasna bakterija koja retko izaziva probleme – dokle god imunitet radi punim kapacitetom. Problem nastaje kada ove bakterije formiraju sluzavi biofilm koji ih štiti od baktericida i antibiotika, i zato mogu da izazovu opasne komplikacije kod ugradnje katetera, pejsmejkera, proteza, i slično. Zato naučnici upozoravaju da bi trebalo obratiti više pažnje na rizike koje ove bakterije nose.
Staphylococcus aureus
Druga vrsta u okviru ovog roda na koju bi trebalo obratiti pažnju je S. aureus. Ova bakterija je često zaslužna sa infekcije grla i nosa, ali njena zla rođaka, MRSA, je ona od koje bi trebalo zazirati. MRSA je skraćenica za methicillin-resistant Staphylococcus aureus, odnosno soj bakterije koji je postao rezistentan na antibiotike tipa meticilina.
Infekcija uglavnom nastaje kada bakterija prodre kroz ozleđenu kožu, a najčešće se javlja u bolničkim uslovima. Nažalost, MRSA je primer šta se desi kada se antibiotici nekontrolisano koriste, pa bakterije vremenom stiču rezistenciju na antibiotike koje imamo u arsenalu, a mi ostajemo bez oružja za efikasnu odbranu.
Corynebacterium
Corynebacterium diphteriae je bakterija koja izaziva difteriju, infekciju koja zahvata sluzokožu grla i nosa. Ako se iskomplikuje, može da se proširi na bubrege, srce, pa i na nervni sistem. Međutim, i druge, ne-difterične vrste ovih bakterija mogu da izazovu ozbiljne infekcije, naročito kod ugradnje hirurških implantata i kod ljudi sa oslabljenim imunitetom.
Streptococcus
Osim na koži, S. pyogenes se najčešće nalazi i u grlu. Ako imunitet popusti, infekcija može da dovede do upale grla, ali i mnogo ozbiljnijih problema, kao što su akutna reumatska groznica i sepsa. Ova bakterija ima i nadimak ‘bakterija koja jede meso’, zato što izaziva stanje pod nazivom nekrotišući fasciitis, gde tkivo bukvalno biva razoreno.
Na kraju, ideja nam nije bila da vas zaplašimo, već da vam ukažemo na to koliko je ravnoteža u našem telu važna. Zato je preventiva ključna – pravilna higijena, odgovarajuća nega i kvalitetna ishrana su prvi preduslovi za zdravlje kože, ali i tela generalno.
